Ко су иначе све то потенцијални извршиоци ових кривичних дела?
И што је најважније: Чији је то бешумни консензус довео до тога да се овај темељни вид кривичноправне заштите не користи? Ко су ти људи?
Имамо посла са опакима… А сваку државу, као једну организацију честитих грађана подрива њихова слабост на организовани криминал.
Завиримо дубље у данашњу Државу: Постоји ли директна веза напред наведеног са једном терминалном кризом уставности и законитости (која назорно треба да очува не само животе већ и усправном ону насушну бит српске државности у поствавилонској Божијој башти држава света) у коју смо данас забраздили? Екоцид, нестанак територија, економско подвођење… и све оно што прети нашом смрћу, што уништава наш квалитет и квантитет, свеједно, не само у народном већ и у грађанском смислу није ни уставно ни законито… а постаде нам стварност.
Један можда најинтензивнији аспект те везе је сам по себи кључан. Заговорници не једног система вредности већ упадљиво петоколонашке колонијалне управе, која управља, од народа отуђеном, Србијом, штапом, са канапом о чијем је крају једна шаргарепа, и која нас велеиздајнички јаше ка провалији. Да ли су и прекаљени белосветски колонизатори и њихов безбожнички капитал наводили мрачног коњаника на пут до овога где смо данас дошли, да ли видите слику јасније?
(Не обасјава ли ову слику данас одважна српска младост бакљом разума, упаљеном над целим дубокодржавним светом?)
Увиђате ли сад кобни механизам између одсуства кривичних дела Велеиздаје и недавно пласиране мизантропистичке идеје да се уведу нова кривична дела, којима ће се спречити физичко и вербалоно испољавање сваког незадовољства овим ,,путовањем” у пропаст?
Ова веза је потез којим пут у пропаст постаје шпалир, тј. неминовност. Неко осигурава своју инвестицију, да случајно не омане…
То нам опаки намећу свој гротескни сан, мизантропску предобразбу у којој: На труло хипнотисаној мазги, ка провалији јаше мрачни петоколонаш, који у Левици држи донирани му штап о ком је на канапу шаргарепа, а у својој Десници држи корбач којим је туче одзада и из каса тера у галоп… и да, о репу мазге виси упишана застава једног слободарског народа… Белосветски му са своје стране праве шпалир, да се мазга случајно не отме…
Не, драга браћо, то није наш живот, то је туђи сан. Отимај се, буди себе и све око себе док можеш, чека те у том сну, твој скривени крај!
Гледајмо својим очима, нема више напред, напред је смрт, смрт човека и грађана (тела и душе), смрт је наша задња савезница, која нас задња опомиње на од Бога дани живот и слободу, која виче:
Хоћете ли УСТАТИ к’о ЛЈУДИ из те кобне море, сачувати ЖИВОТ и као ГРАЂАНИ потврдити своју СЛОБОДУ?!
Живели грађани Републике Србије, “све што српски мисли и осећа!”!
Иван Татић, адвокат
