Годишња инфлација у Србији, мерена индексом потрошачких цена (ЦПИ), износила је у децембру 2024. године 4,3 одсто, што значи да је остала на нивоу новембарске инфлације.

Овај податак објавио је у понедељак Републички завод за статистику (РЗС), а уз ову информацију објавио је и да су цене у Србији прошле године у просеку увећане за 4,6 одсто у односу на 2023. годину.

Гледајући табелу РЗС, у децембру прошле године у односу на децембар 2023. године највише су поскупеле поштанске услуге за чак 52,5 одсто, затим одношење смећа за 26,5 одсто, а на трећем месту је превоз путника железницом за 23,8 одсто.

Иако су се грађани највише жалили на повећане цене хране, званични подаци показују да је раст цена хране у децембру 2024. у односу на исти месец годину раније износио само 3,5 одсто.

Када је реч о храни, највише су скочиле цене шећера, џема, меда, чоколаде, кафе, чаја, какаоа, уља, масти и воћа. Најмање су порасле цене меса.

Након притиска јавности да су цене хране у Србији веће него у многим европским земљама, држава је од почетка септембра до краја октобра прошле године спровела акцију „Најбоља цена“, а која је имала за циљ и да умири јавности и да спречи даљи раст цена. У оквиру ове акције снижене су цене за 86 категорија производа, углавном основних животних намирница.

Међутим, Макорекономске анализе и трендови (МАТ) направиле су анализу ефеката овог програма, а један од закључака је да је „Најбоља цена“ дала ефекат успоравања на потрошачке цене само у септембру, гледано из угла месечних десезонираних стопа раста цена.

Затим је у сред акције „Најбоља цена“ као бомба одјекнула вест да је Комисија за заштиту конкуренције покренула поступак против четири малопродајна ланца због сумње да су нарушили конкуренцију договарањем цена.

Комисија је сповела поступак против Делеза, Меркатора, Универекспорта и ДИС-а. И Више јавно тужилаштво у Београду покренуло је поступак против ових трговнинских ланаца.

А онда је наступило затишје и јавност већ три месеца не зна ништа о овом случају.

Инфлација у Србији у односу на земље у региону

Међутим, уколико бисмо раст цена робе и услуга у Србији упоредили са растом цена у региону и Европи, видели бисмо да су цене у нашој земљи расле најбрже готово у целој Европи.

И док је годишња инфлација (мерена ЦПИ) у децембру у Србији износила 4,3 одсто, у Хрватској је била 3,4 одсто, у Албанији 2,1 одсто, а једино је нешто већи раст цена од Србије имала Северна Македонија где је инфлација износила 4,4 одсто.

Црна Гора и Босна и Херцеговина тек би требало да објаве податке о годишњој инфлацији у децембру. Међутим, подаци за новембар показали су да је у обе земље инфлација износила испод два одсто, те се за децембар не очекују већа одступања.

Инфлација у новембру у Црној Гори износила је 1,7 одсто, а у Босни и Херцеговини 1,5 одсто.

Инфлација у Србији у односу на Европу

Да бисмо раст цена роба и услуга у Србији упоредили са растом цена у европским земљама потребан је хармонизовани индекс потрошачких цена (ХИЦП).

ЦПИ се користи за мерење инфлације у земљи, а ХИЦП се користи за мерење инфлације у Европској унији и користи га Еуростат.

ХИЦП у децембру 2024. у односу на исти месец претходне године у Србији је износио 4,5 одсто, потврђено је у РЗС-у за Данас.

На Еуростату објављена је децембарска инфлација мерена ХИЦП, међутим подаци за поједине земље још нису објављени, па су на располагању подаци за новембар.

На основу ових података може се закључити да је највиши раст цена у Европи у 2024. години био у Турској (47,1 одсто према подацима из новембра), затим у Северној Македонији (5,6 одсто према подацима из новембра), у Румунији (5,4 одсто према подацима из новембра), а Србија и Хрватска деле четврто место (по 4,5 одсто према подацима из децембра).

Још две европске земље у којима је ХИЦП изнад четири одсто су Белгија (4,4 одсто према подацима из децембра) и Естонија (4,1 одсто према подацима из децембра).

У свим осталим европским земљама инфлација је била испод четири одсто.

ФОТО: Принтскрин

Текст: Данас.рс