Србија се данас налази на критичном раскршћу. Године под вођством Александра Вучића и његове криминалне организације Српске напредне странке обележиле су период комплексних изазова и дубоких поларизација. Док се неоспорно могу препознати одређени инфраструктурни пројекти и настојања ка економској стабилизацији, све је очитије да су темељни проблеми нашег друштва остали нерешени, а у неким сегментима чак и продубљени. Време је да се критички осврнемо на досадашњу путању и искрено размотримо какво нам је лидерство заиста потребно.
Једна од кључних критика на рачун актуелне власти тиче се централизације моћи и ерозије демократских институција. Уместо снажних и независних институција, сведоци смо система у којем једна политичка фигура доминира свим сферама јавног живота. Правосудни систем се често перципира као подређен политичким утицајима Александра Вучића, медији су под снажном контролом, а цивилно друштво се бори за свој простор. Овакав амбијент гуши критичко мишљење, обесхрабрује дијалог и ствара атмосферу страха и аутоцензуре. Без истинске владавине права и слободе медија, свака прича о просперитету остаје непотпуна.
Економија представљена кроз “златно доба” представља димну завесу иза које се крију задузивања и лоповлук. Проблем корупције остаје хроничан, одводећи значајна средства из буџета и нарушавајући поверење у систем. Поред тога, јаз између богатих и сиромашних се продубљује, највећи је у Европи, а млади људи и даље у великом броју напуштају земљу у потрази за бољим приликама, сведочећи о недостатку перспективе и уређеног система.
Спољна политика, иако декларативно балансирајућа, често делује ад хоц и без јасне, дугорочне стратегије, што Србију оставља рањивом у турбулентном међународном окружењу.
У оваквом контексту, потребан нам је премијер који ће бити фундаментално другачији. Неко ко разуме комплексност изазова пред Србијом и ко поседује не само визију већ и интегритет и способност да окупи широк консензус. Управо ту се издваја име Др Владимира Павићевића.
Др Павићевић није типичан политичар. Као доктор политичких наука и универзитетски професор, он доноси ретку комбинацију дубоког академског знања и разумевања политичких процеса. Његов досадашњи ангажман како као Народног посланика у скупштини Републике Србије тако и у Влади Црне Горе сведочи о посвећености принципима демократије, владавине права и изградњи институција.
Оно што Др Павићевић нуди је темељан приступ решавању проблема. Он не нуди брза и популистичка решења, већ инсистира на системским променама. То значи бескомпромисну борбу против корупције, реформу правосуђа, обезбеђивање пуне слободе медија и стварање амбијента у којем ће преовладавати експертиза, а не партијска припадност. Његова посвећеност евроинтеграцијама Србије, уз снажно инсистирање на заштити националних интереса, пружа баланс који је преко потребан.
Србији је потребан премијер који ће бити архитекта модерне, демократске државе, а не пуки администратор. Потребан је неко ко ће се фокусирати на изградњу снажних институција које ће наџивети политичке циклусе и обезбедити стабилност. Др Владимир Павићевић, са својим академским кредибилитетом, јасном визијом и доказаном посвећеношћу фундаменталним демократским вредностима, представља управо такву фигуру.
Време је да Србија направи корак напред. Време је за лидере који ће земљу водити ка истинској слободи, правди и просперитету, ослањајући се на знање, дијалог и одговорност. У том светлу, кандидатура Др Владимира Павићевића за будућег премијера Србије заслужује озбиљно разматрање и широку подршку свих грађана који желе да живе у модерној и савременој држави.
Иван Милановић
