Србија се налази у неодрживом стању.

И тако већ месецима.

Док се власт прави као да се ништа не дешава.

Месецима су Универзитети у блокади, школе нису радиле или су радиле делимично, просветари, адвокати су штрајковали…

Велико је незадовољство.

Србија је у константној регресији под напредњачком власти.

Сваки дан њиховог останка на власти значи и дужи опоравак за целокупно друштво у Србији.

Јасно је шта покушају – да би остали на власти.

Јасно је зашто то раде – како би избегли кривичну одговорност за све што су починили.

Јасно је чиме се служе – манипулацијама, лажима, таргетирањем, уценама, увредама, насиљем, тоталном репресијом.

Међутим, колико се год трудили, после првих следећих републичких избора, криминална власт Александра Вучића и СНС ће пасти.

И због тога, Александар Вучић и не жели сада да расписује изборе, иако је увек потезао за тим кораком, чак када му нико није ни тражио.

Пад рејтинга је један разлог, други разлог је Експо.

Тоталну пљачку морају да заврше до краја, то им је коначни план већ извесно време.

Србији после тога следи опоравак.

Пуно посла како би српско друштво вратили на стазе правих вредности и правог просперитета.

Све снаге треба усмерити ка томе. Ка потпуном развлашћивању Александра Вучића и СНС и након тога опоравку друштва.

Исцениране повреде, разни “Ћаћији” су само један од малициозних трикова Александра Вучића како би ублажио пад рејтинга и усмерио пажњу са свих горућих проблема и на то се не треба обазирати.

Не заборавите, да се он тиме једино и бавио последњих тринаест година.

Рејтинг му је увек био једина светиња уз одржавање апсолутне власти и моћи.

Људски животи, проблеми у друштву и држави су са њега потпуно небитне ствари.

Проблеми се не решавају, већ само нагомилавају.

Да је Србија иоле нормално политичко друштво, након оволиког бунта и протеста, власт би пала.

Међутим, имамо посла са радикалима.

Имамо посла са ратним хушкачима и профитерима.

Али, то не треба да нас одврати од борбе за боље друштво.
Насупрот, то треба да нам буде додатни мотив.

И изборићемо се, морамо, немамо пуно времена, а ко ће уместо нас…!?

Србија се налази пред променама.

Оне ће се десити, на нама је да тај процес убрзамо.

Јер, Србија нити је, нити је сада, нити ће бити њихова приватна имовина, она је и наша земља.

Иван Милановић