Захтев студената који су блокирали рад факултета због трагедије у Новом Саду у којој је страдало 15 особа да се Новак Ђоковић огласи поводом њихових захтева и његова каснија подршка поново је довела у центар пажње значај спортиста у Србији.
Гест најбољег тенисера света био је главна вест чак и на РТС-у, пренели су га неки медији у Европи и помогао је да се скрене пажња на оно што се догађа у Србији.
Ипак, историчар Милан Ст. Протић сматра да је погрешно тражити од спортиста да се изјашњавају о стварима које нису уско везане за оно чиме се баве и да је то, донекле, одраз инфантилности народа.
Он додаје да инсистирање Српске напредне странке да у своје редове доведе спортисте није изум тренутно владајуће партије и да је видљиво да им ова дугогодишња маркетиншка акција посустаје.
„Овима који су осредњи, али и ови који су озбиљне паре зарадили могу да добију одређене бенефиције које су им битне. Нисам приметио да је неки спортиста првог реда приступио владајућој странци, то су, углавном, они који су били просечни или исподпросечни, а очекују да као чланови владајуће номенклатуре од тога имају одређене користи, да ли тако што добијају функције по савезима, клубовима или имају неке пословне везе и интересе који зависе од владајуће гарнитуре“, објашњава Протић.
У 2024. СНС није потписао уговоре са већим бројем спортиста, па су чак морали да у партију учлане бившег словеначког рукометаша Рената Вугринеца, али су уз њега додали Стефана Митровића, још једног у низу ватерполиста. У 2023. „СНС екипи” прикључили су се Радмило Мишовић, Зоран Славнић, Ђорђе Гагић, Ивица Краљ, Светлана Китић, Зоран Гајић и Ђула Мештер, прикључили су се Жељко Ребрача, Дејан Томашевић, Илие Лупулеску, Ратко Радовановић и Јанко Типсаревић.
