Укупан спољни дуг Србије на крају прошле године износио је 49,8 милијарди евра, а његово учешће у бруто домаћем производу (БДП) износило је 60,5 одсто, а током прошле године спољни дуг Србије повћан је за 4,4 милијарде евра, показује анализа Макроекономских анализа и трендова (МАТ).

Учешће дугорочног дуга у укупном спољном дугу је 87,8 одсто и повећано је за пет процентних поена у току прошле године, док је истовремено смањено учешће краткорочног дуга.

Укупан спољни дуг може се поделити на спољни дуг јавног и приватног сектора.

Спољни дуг јавног сектора је у току 2024. године повећан за 1,9 милијарди евра, на 26,6 милијарди евра.

Спољни јавни дуг на крају прошле године износио је 32,4 одсто БДП-а земље.

Прошле године, спољни дуг приватног сектора је повећан за 2,5 милијарде евра на 23,2 милијарде евра.

У односу на БДП, приватни спољни дуг износио је 28,1 одсто.

Дуг банака према иностранству је у 2024. смањен за близу 200 милиона евра, износио је 3,5 милијарде евра на крају прошле године.

Међутим, привреда је поприлично повећала свој дуг према иностранству. Током 2024. спољни дуг предузећа је увећан за 2,7 милијарде евра, а укупан спољни дуг привреде достигао је 19,7 милијарди евра. Спољни дуг физичких лица је занемарљив, али је повећан са шест на 32,6 милиона евра.

Према подацима Народне банке Србије, прошле године је за отплату спољног дуга издвојено је скоро девет милијарди евра.
Како се наводи у анализи МАТ-а, нето међународна инвестициона позиција (МИП) Србије као нето дужника на крају прошле године износила је 52,9 милијарди евра.

Страна нето финансијска актива на крају прошле године износила је 51,5 милијарди евра, а током године повећана је за 6,7 милијарди евра.
Највећи део стране финансијске активе чине девизне резерве, које су у 2024. години повећане за 4,4 милијарде евра, на 29,3 милијарди евра.

С друге стране, страна нето финансијска пасива Србије на крају прошле године износила је 104,3 милијарде евра, што је за 9,5 милијарди више него годину раније.

Највећи део раста забележен је код страних директних инвестиција (СДИ) . Овај најповољнији облик улагања је током прошле године повећан за 5,4 милијарде евра, и на крају је достигао 60,3 милијарди евра.

На позитивној страни је смањење учешћа негативног МИП-а у БДП-у са 66,6 на 64,2 одсто, као и високо учешће страних директних инвестиција.

Међутим, како се указује у анализи, висок негативан нето МИП указује на високу зависност од иностраних средстава, као и на потенцијалну опасност од избијања дужничке кризе.

На пример, процедуре за случај макроекономских неравнотежа као праг упозорења за учешће нето МИП-а у БДП-у земаља чланица ЕУ наводе учешће од 35 одсто.

Такође, нежељено је и повећање обавеза државе по основу финансијских кредита у 0224. у односу на 2023. за 1,4 милијарди евра, а повећане су и обавезе предузећа, државе и пословних банака по основу дугорочних дужничких хартија од вредности за 1,4 милијарде евра.

Текст: Данас.рс.