Година је 2025, а у центру једне европске престонице већ неколико месеци шири се шаторско насеље и то пред домом Народне Скупштине. То је од Београда као одговор на студентске блокаде направио председник Србије Александар Вучић, уселивши у Пионирски парк најпре оне “који желе да уче”, али су им се убрзо придружили они који су оличење ове власти – маскирани момци у црном спремни да реагују сваког тренутка. И док најављује да ће ‘Ћациленди” нићи широм Србије, постаје јасно – то је председникова визија за нашу земљу, пише Нова.рс.
Непуних 10 дана пре почетка студентског протеста у Београду 15. марта, за који се верује да је највећи у нашој новијој историји, у Пионирски парк испред Председништва Србије стигли су шатори, покретни тоалети, режимски медији и „студенти који желе да уче“. На ово су данима раније упозоравали поједини опозициони политичари.
Од тада су прошла три месеца, а ово „ремек дело-власти“ наставило је да се шири, зузимајући, осим Пионирског парка, део платоа Скупштине Београда, Булевар краља Александра са све платом Народне Скупштине Србије…
Када је постало јасно да камп у центру града није привремен, схватили смо да ће управо то постати један од главних симбола последњих трзаја овог режима.
За полицију и градске службе још увек није необично то што је неко узурпирао центар града на овај начин.
Месецима гледамо призоре где више припадника МУП-а обезбеђује овај простор, иако су у јавности објављиване фотографије маскираних мушкараца које су предводили високи фукционери СНС и то током протеста 15. марта.
На једној фотографији примећен је кум председника Србије Петар Панића Пана, а под маском се, по свему судећи, крио и директор ПИО фонда Реља Огњеновић.
Студенте у парку, којих је тамо најмање било, посећивали су и локални функционери СНС, који би по повратку у своја места, добијали „добродошлицу“ јајима, флашама, водом… Из простор око Скупштини стизали су и снимци где посетиоци који долазе добијају дневнице пре него што уђу у аутобусе.
Да велику наду полаже у насеље које је у јавности названо Ћациленд, показује и скуп председника Србије који је одржан недавно управо на том простору. Насред Булевара краља Александра осванули су нови бели шатори, постављени су фрижидери, замрзивачи, мирис роштиља и ћумура се данима ширио…
Да Ћациленд није само привремена идеја или потез власт, већ њихова вредност и иделогија, сведоче ових дана призори из Зајечара, места које чекају локални избори у јуну.
Хвалоспеве о Ћациленду Вучић је низао кад год је могао, па је тако изјавио да ће то ући у историју, те да се диви младим људима који наводно воде борбу за образовање и боље сутра.
Симболика Ћациленда која се прожима са режимо, крије се у сваком кутку белих шатора, а сведочи и односу ове власти са новинарима. Они који су упаљеним телефоном или камером покушали да сниме оно чега се стиди сваки Београђанин, бивали су вербално и физички нападнути. Оно што је посебно забрињвајуће да на новинаре и пролазнике насрћу и веома млади људи, који углавном понављају исте режимске мантре о некаквом рушењу Србије.
И колико год да Ћациленд потраје, када једног дана Пионирски парк буде поново парк, а центар града постане проходан, остаће само срамота. Вечна срамота.
Текст: Нова.рс
