Дошло је време када слике говоре више од речи. А оне које гледамо данас – говоре језиво јасно.
Не тако давно, на захтев Српске православне цркве, министар унутрашњих послова отказао је јавну манифестацију у Београду.
За то је награђен орденом „Белог анђела“ – одликовањем које је, истог дана, додељено и бившем епископу који ће ускоро после тога једногласно бити разрешен дужности од стране Сабора СПЦ због тешких оптужби за педофилију и сексуално злостављање, као и епископу који се помоћу државе извукао од оптужби за иста кривична дела – слободнаевропа.орг.
Ове „кротке“ црквене старине – како их неки виде – нису се устручавале да затраже употребу оружане силе против ЛГБТ заједнице, ако „буде потребно“. И нико није трепнуо.
Године 2013. ухапшен је свештеник СПЦ који је, према информацијама из истраге, био један од главних сводника у педофилском ланцу. Покушао је да прода снимке сексуалног злостављања деце, направљене унутар владикиног двора – једне за 100.000 евра, а из Патријаршије за 2 милиона.
И поред признања, полиција га пушта на слободу, омогућава му да побегне из земље и – враћа му сав материјал.
Уз све то неко из МУП Србије даје лажни исказ да ништа није пронађено. У то време, министар полиције био је Ивица Дачић – одликован “белим анђелом”. Директор полиције био је Милорад Вељовић.
Годину дана касније, директор Службе за високотехнолошки криминал, господин Саша Живановић, лично ми потврђује: материјал и лаптоп никада нису послати на вештачење, а тужилац није хтео да потпише налог за даље поступање – упркос чињеници да је доказни материјал преузет од стране полиције враћен свештенику своднику, а у ту службу стиже тако што сам им ја доставио.
Годину дана уназад, бивши епископ који је разрешен због оптужби за педофилију, награђен је још једним орденом – овога пута орденом крагујевачких жртава. Шокантније од самог одликовања јесте то да га је уручио епископ који је раније подржао његову смену и био међу онима који су мене и друге сведоке препоручили Синоду СПЦ да сведочимо о сексуалном насиљу у цркви – Инсајдер.нет.
Замислите да неко, усред Немачке, награди команданта нацистичког логора – јер је „допринео држави“. Ово није метафора – ово је реалност српске политике и цркве данас.
И ево епилога: “белоанђеоски” министар – који би имао много тога да каже истражним органима – прима орден из руку епископа који би такође имао много тога да објасни, када би постојао систем који не затвара очи – Данас.рс.
То је та снага “српског јединства” под вођством Александра Вучића – јединства у тишини, заташкавању, лицемерју и институционалном саучесништву.
Ђакон Бојан Јовановић
