Смењују се људи као фигуре на табли, без објашњења и без плана. Командант САЈ-а, лекари, професори, директори школа и културних установа – сви они који су годинама радили, сада су проглашени вишком. А ко ће их заменити? Партијски кадрови који немају ни дана искуства, нити знања да изнесу оно што им је дато. Лекар се не ствара указом, професор не постајеш послушношћу, а ауторитет у војсци не гради се конференцијом за штампу.
И док држава тоне у хаос, председник парадира с Додиком и прича о летећим аутомобилима. Ко иоле свестан може у тренутку кад се хапсе и туку људи по улицама, кад деца бивају мета, кад у земљи више нема ни једне слободне телевизије – да прича о летећим возилима као да живимо у бајци?
То није визија, то је бекство од стварности. То није лидерство, то је губитак додира са реалношћу. Јер само човек коме је измењено психичко стање може да се прави да је све у реду, док се око њега распада систем, док уместо лекара и професора добија послушне пионире, док народ ћути јер нема где да чује истину.
А шта када се ова чистка заврши? Када останемо без лекара, јер су најбољи или протерани или смењени? Када у учионице уђу наставници чији је једини „педагошки метод“ – послушност партији? Када команданти у војсци буду бирани по броју аплауза, а не по храбрости и знању?
Тада ће остати оно што је председник обећао – летећи аутомобили. Они ће, изгледа, лечити децу, учити их математици и историји, па још и командовати бригадама. Јер ако су могли да постану симбол „светле будућности“ у тренутку кад се људи хапсе и туку по улицама, зашто не би и заменили оне који су отпуштени?
Проблем је само што реалност не лети. Она је приземна, тешка, са шалтерима на којима нема службеника, са болницама у којима нема доктора, са школама где нема ко да предаје.
И тада ће се видети да је држава сведена на један паралелни свет – у којем председник машта и пројектује, а грађани траже основне услуге које више нема ко да им пружи.
Јер, лако је обећавати небо. Али ко ће на земљи превити рану, предавати деци или објаснити младом војнику шта значи оданост и част?
Можда ће једног дана историја забележити: док је народ тражио лек, он је градио летећи аутомобил. А то је више од политике – то је дијагноза.
Најлакше је смењивати друге. Најтеже је погледати у огледало. А питање које данас одзвања јаче него икад гласи: ако већ смењује све редом – зашто не смени самог себе?
др Светлана Цвијановић
