Сведоци смо да редом по Србији, из дана у дан, режим смењује неподобне директоре, због политичке неподобности с њима не продужава уговоре, и да на њихова места доводи Ћације. Најновија вест нам долази из Политехничке школе у Суботици где је смењен Иса Планић, уважени и успешни директор, на чију страну је стао колектив чије саопштење преносимо у целости:
“Колектив Политехничке школе изражава дубоку забринутост поводом догађаја који су уследили након процеса реизбора директора школе. Досадашњи директор Исо Планић, и поред тога што је имао једногласну подршку наставног и ненаставног особља, смењен је, док свега неколико дана пред почетак нове школске године запослени још увек не знају ко ће обављати функцију вршиоца дужности директора.
Оваква ситуација ствара атмосферу несигурности и немира међу запосленима и негативно утиче на функционисање установе и припрему за нову школску годину. Посебно забрињава чињеница што међу радницима расте уверење да је реч о политичкој одмазди и притиску на просветне раднике, имајући у виду њихово раније учешће у штрајковима и борби за бољи положај образовања.
Подсећамо јавност да је процес реизбора директора био праћен низом притисака и напада институција на нашу школу, што је под неразјашњеним околностима довело до тога да досадашњи директор не добије подршку Школског одбора. Такви потези додатно нарушавају поверење у институције и демократске процедуре у образовном систему.
Запослени у Политехничкој школи захтевају транспарентност и поштовање законских процедура, као и хитно решавање питања руководства школе, како би се обезбедио стабилан почетак школске године и заштитило достојанство просветних радникае.
Данас је у 15х у школи одржан састанак запослених на ком је одлучено да сутра, током другог великог одмора, у 11х, не реметећи наставу, покажемо неслагање са избором в.д. директора. Иси Планићу пружили смо потпуну подршку и од 107 запослених, 107 је потписало подршку. Ако смо били искрени, нека нас сутра толико буде на главном улазу школе (Максима Горког 38) у 11х. Договорено је да симболично будемо одевени у црну одећу”, закључује колектив Политехничке школе из Суботице.
Иса Планић, врхунски планинар, алпиниста, освајач Монт Евереста и многих других врхова у Србији и свету, а уз то и човек посвећен науци, на традиционалном окупљању запослених пред почетак нове школске године одржао је опроштајни говор:
„Нисам имао намеру да данас на овакав начин разговарамо и да се опраштамо. Дани пред нама ће донети растанак, јер све што има почетак, има и свој крај, на овај или онај начин. На крају се ваљда бодује како смо играли. Трудили смо се, дали смо, чини ми се, сви заједно као колектив, све од себе да у свим овим годинама иза нас, на овом броду, на овој лађи која плови, заједно играмо своју улогу на частан начин. И тако је и остало до самог краја.
Наравно, школа наставља даље, ово је сјајан колектив. Када сам 2009. године постајао директор, причао сам о томе како је ово један велики брод који плови, којег је понекад тешко усмерити, који тешко скреће, тешко се зауставља. Кренули смо у добром правцу и мени се чини да данас Политехничка школа јесте школа која има добру перспективу. Ако сам нешто урадио у овој школи, урадио сам то заправо захваљујући вама, и све што смо у овој школи постигли, постигли сте заправо ви. Ја сам се само трудио да у сваком од вас гледам само оно што је добро и да то подстичем, јер у сваком од нас се налази све, у сваком од нас је цео свемир, и ако у људима тражите нешто, ви ћете то у њима и наћи. Ја сам се трудио да у вама тражим оно што је добро, да то подстичем, да подстичем заједништво и тимски рад – то је вероватно једини начин да један тим успе. Кад год смо функционисали као тим, ми смо побеђивали.
Нека то буде нешто што желим да вам поручим на самом крају. У једном тиму сваки појединац мора да одступи од максимума жеље за личним остварењем. Мора да да себе екипи како би сви заједно напредовали за добробит свих и на такав начин свако од нас побеђује. То је порука Политехничке школе овом граду, то је порука Политехничке школе образовном систему, порука нас овде присутних овом лудом свету и овом вихору у којем се свет налази. Ја друго нисам умео, дао сам онолико колико сам знао. Оно што могу да кажем је да сам се трудио, покушавао колико сам могао.
У сваком случају, хвала вам на свему. На неки начин, сваки крај је увек само један нови почетак. То тако треба гледати. Осмех на лице, будите ведри и као што сам данас већ рекао – будите храбри, јер само човек који је храбар – може да мисли на друге, а само неко ко мисли на друге – није себичан, а само неко ко није себичан – није зао, а само онај ко није зао – може да заједно са другима гради заједничку причу која нас све вуче напред. Цело друштво и ову школу и своје пријатеље и своју породицу, а ви сте мени после 31 године рада у овој школи заправо породица. Хвала вам!”, закључио је Планић.
