Највећа кукавица, нерадник и издајник у новијој српској историји, Александар Вучић, је умислио да је краљ, султан или председник неке велике силе, а уствари је, ако смо благонаклони, Калигула, Нерон и Шешељ у једној особи. Његово понашање, начин како говори, а највише шта прича су одавно за озбиљну хоспитализацију. Системи како је разорио, корумпирао и опљачкао Србију заслужују хитну акцију полиције и тужилаштва уз обезбеђивање адекватног смештаја у установама које су намењене таквим особама. Стиже и Лаура Ковеши, па ће ваљда бити једноставније.

Велики поклоник идеје свог газде, лажног четничког војводе, о чувеним границама на потезу Карловац, Карлобаг, Огулин, Вировитица, тај пројекат је својом суманутом политиком на крају свео на Ћациленд у Пионирском парку. Од велике Србије мали парк. То је простор који још брани, ту се налазе сви они које је могао да купи и корумпира, сав олош и наказе његовог света вредности, укључујући и оне који су наводно ту дошли да уче. Али шта? Како се на незаконит начин уз помоћ бројних превара остаје на власти, или како се уз подршку партије и државних пара некажњено постаје кримос и пробисвет?

Да би им омогућио да уче у парку, Вучић је обезбедио све, од модерних шатора, грејалица, па све до комуналних служби које се даноноћно брину да студенти случајно не преуче. Посебно онај што га зову првом дамом.
Одредио је и сатницу кад ће ко појачавати бројност у Вучићевом Ћациленду од пензионисаних црвених беретки до председнику оданих личности где се посебно истакао глумац Лечић пружајући подршку екипи која је на различите начине допринела убиству Зорана Ђинђића. Да апсурд и мучнина буду већи, Лечић је парадирао Ћацилендом баш на дан убиства премијера у чијој је влади био министар културе. Срећом тада и никад више.

Да би их што више ушушкао приликом стицања различитих знања у парку, Вучић је дотерао већу количину трактора и направио два прстена заштите око Ћациленда. Вучић и његов родоначелник Шешељ имају богато искуство са тракторима, јер тамо где су они бранили Србе, све се завршавало управо бежанијом у том превозном средству. За време Олује ватрени браниоци српства су бежали да их нико не види и ништа не пита. Вучић је тако са Халкидикија бранио Србе из Крајине, а Шешељ као и увек негде испод јорган планине добро скривен у неком батајничком подруму.

Ваљда им појава трактора буди те дивне успомене о разним издајама и остављању на цедилу људи који су им нажалост веровали. И сада кад се све свело у границе Ћациленда покушавају да их до последњег часа злоупотребе и сукобе са оправдано незадовољним народом који овог пута предводе студенти.

Није тајна да је Калигула у својим лудоријама које дотадашњи свет још није спознао, свог коња прогласио сенатором. У том смислу Вучић га је одавно превазишао, јер је многе коње и друге различите животиње именовао народним посланицима, одборницима, министрима… Нерон је запалио Рим да би за то оптужио Хришћане и спевао још једну небитну и бесмислену песмицу. Вучић као несумњиви Шешељев изданак управо се труди да безумне чинове по којима су познати Нерон и Калигула остави у сенци онога шта је он осмислио за 15. март и наредне дане. Ниједан председник не мрзи толико сопствени народ као Вучић. Застрашује и прети. Стално призива крвопролиће. Време је да се огласе и покрену надлежне установе и на сваки начин спрече суманути план председника који одавно не влада собом, а Србијом још мање.

Да је ђаво давно однео шалу уверавамо се сваког секунда, па и у тренуцима док будете читали ову колумну. Колико год било разлога за забринутост, студенти и они који их свесрдно подржавају немају чега да се плаше. Вучић и његови сатрапи имају и те како. И све ове нападе, претње и застрашивања требало би тумачити као паничан страх једне кукавице која зна да је долијала и да је његово време прошло. И баш због тога покушава да произведе што већу штету и додатно продуби постојеће поделе међу становништвом, јер то једино и уме. Али, како је владао нико му више, па чак ни Ћаци не могу помоћи. Можда може Крло да му донекле ублажи бол са “Одбраном и последњим данима”.

Као и увек кад је у озбиљном проблему он ангажује опозицију стално жељну незаслужене пажње и спремне да брани добијене привилегије. У том смислу би требало и посматрати снимак разговора Миле Пајић са члановима ПСГ који је Вучић у свом заносу представио као покушај државног удара, а заправо је реч о књишком примеру због чега до сада ниједан протест против власти није успео. Разлог су Ћаци у опозиционим редовима. Мила Пајић је класичан Ћаци, као и сви они који је подржавају. Ваљда је народу сад коначно јасно зашто је изигран и продат величанствен скуп 13. априла и многи други протести и ко је то урадио. Исти они који све време Вучићеве власти глуме некакве жртве, а последњих дана га буквално моле да их похапси како би макар на тај начин колико толико повратили свој непостојећи углед у народу.

Студенти су их срећом на време прозрели. Трактори су спремни и чини се да их има довољно. Потребно је само да натоваримо све Ћације са обе стране политичког спектра и да заједно са оним који је уобразио да је истовремено Калигула, Нерон и Шешељ, а представља се као председник Србије, пошаљемо на ђубриште историје где им је одувек и било место.

Какви будемо 15. и наредних дана бићемо довека!

Срђан Шкоро