На свега двадесетак километара од Приштине налази се село Сливово, које је некада бројало више од 250 домаћинстава. Данас у њему живи свега пет породица.

Иако су остали готово сами, преостали мештани Сливова одлучили су да остану на својим огњиштима. Живот на селу није лак, већина живи од пензије и минималца али и вредних руку ових домаћина.

„Па живимо како морамо, иначе људи нема, младих нема и тако. Стари су ту, негде двоје, негде триоје, негде један и тако то. – Колико је Срба остало? Па не знам да ли има 15, укупно све. Раније је било добро, раније је било велико село. Овде је скоро имало негде Сливово и Драговац месна заједница, око 250 домаћинстава, можда је и више имало. Ја сам тренутно у пензији радимо пољопривреду то што можемо, механику имам“, рекао је Жика Мирковић.

„Тешко се живи. Запошљавања нема. Живимо од минималца и тако. Омладина је отишла за Србију, деце нема, ја сам са женом ту. Земљу имамо негде око 7 хектара. Радимо оно што можемо. Све сами. Мало стоке држимо и тако. Деца не долазе, право да ти кажем, због саме ситуације избегавају да долазе имају посао и раде по Србији“, казао је Миро Мирковић.

У селу је екипа РТК2 затекла и осамдесетогодишњу домаћицу која и данас све ради сама. Без обзира на године, она брине о свом домаћинству, обрађује башту, пече ракију и спрема зимницу.

„За зиму све спремамо, све. И паприку, парадајз, ајвар, љутеницу и пинђур. Све спремамо што треба за зиму. Никад не купујемо, већ 15 дана и више се спрема. Ево тегле су ту, то спремамо сад за зиму. Мене задржава овде рад. Рад, природа, мени је овде мерак. Имам доле башту, па имам кућу доле, нова кућа прављена, 70 ари плац, имам све, али ако седнем, ја не могу да устанем. Таква је моја навика, ето, ја сам радила, радила, радила, мислим и срећу сам изработала. Деца вичу на мене, и син, и ћерке, али ја, оно моје што знам, ја ако седнем, ја сам готова, ја ћу да легнем и више да не устанем. По цео дан сам у покрету, мило ми је да радим, све је пуно, све је лепо, немам речи“, казала је Павић Мирјана.

Сливово данас нема амбуланту, па се мештани за сваку лекарску помоћ морају упућивати у Грачаницу, што им додатно отежава живот. Проблем им представља и градска вода која није за пиће, а у сеоској школи, која је некада бројала десетине ђака, данас наставу похађају само два ученика.

Фото и текст: РТК ливе