Позвати се на Бранислава Нушића, одавно је клише на новинским странама које се баве политиком. Клише је чак и констатовати да је то клише. Но за тај дупли клише није крива само сирота новинарска маштовитост, већ и чињеница да и српска и светска политика, када дође стани-пани, у 21. веку изгледају у длаку као што су изгледале у деветнаестом. Такве су заправо још од када је наш анонимни далеки предак на неком жучном племенском савезу закључио да је тољага ненадмашан аргумент. Зато још једном крадемо од Алкибијада Нуше:
„…Чим прође крај кафане који од њихових, а они му подвикују: уа! И бацају се за њим мезетом, краставцима, јајима… У Тенкиној кафани потукли се и разбили једном главу, али тај није ни наш ни њихов, није чак ни овдашњи. Аксентију Матићу полупали прозоре. Перу Зарића ухапсио господин Секулић што је псовао власт, Јашу Андрића истукли, не зна се ко. Перу Мрвића јахали у горњој махали. Кажу, ниједне године није било тако лепо као ове.“
Ако је неко заборавио Народног посланика, тако је покућар Младен описао изборни дан газди Јеврему Прокићу, посланичком кандидату. Када је реч о нама, ни ми дуго нисмо имали овакво… стање. Политичко насиље је донедавно било привилегија режима. Узвратни ударци, које све чешће задају самоорганизовани грађани, ни размерама ни средствима не могу да се мере са репресијом којом се власт обилато служи, али сада их је већ толико да је тешко набројати их. Зато је тешко и дефинисати ситуацију у којој се налазимо, па можда дупли клише треба надоградити дуплом негацијом.
Режим се са једне стране понаша суверено, као да је његов противник безопасан, као да се на српским улицама ама баш ништа ванредно не дешава. Са друге, пак, труби о дивљим хордама које само што нису започеле грађански рат, јер је постало немогуће сакрити да се на тим улицама ипак нешто кува, а није храна за студенте. Потпуни мир и грађански рат две су стране пропагандне медаље, нисмо, дакле, ни у једном ни у другом, већ смо усред ММА турнира. Та скраћеница, међутим, у данашњој Србији не значи миxед мартиал артс, јер чак и у том жестоком спорту некаква правила постоје, већ значи „месне макљаже, анархичне“. Колико је редакцији Радара познато, нико још никога није јахао, али све друго из Младеновог описа било је и опис Србије између два наша четвртка.
Београд се некако увек пробије на прво место, овом приликом чак и азбучно, па бележимо да су се у понедељак пред зградом Општине Звездара грађани и опозициони одборници сукобили са приватним обезбеђењем, које им није допустило да присуствују општинској седници. Опозициони Зелено-леви фронт саопштио је да је неки маскирани тип том приликом сломио ребро њиховом одборнику Јанку Стефановићу. Дан раније, у недељу, такође на Звездари, полиција је морала да од локалаца чува активисте Српске напредне странке који су тамо поставили штандове. Један активиста је у гужви завршио на патосу.
„Посебне тензије изазива то што грађани међу активистима СНС препознају своје комшије, са којима улазе у вербалне сукобе. Штанд СНС погодило је и једно јаје“, известио је Н1.
Слично се збивало на још три локације у главном граду – крај чувених београдских пијаца Ђерма, Каленића и Цветка. Грађанима тамо није било мрско да протестују дванаест сати, све док следбеници СНС нису напустили положаје. Пијачне комшијске свађе такорећи су фолклор, али ове су ипак сувише незгодне да бисмо на тој шали инсистирали. У Богатићу не кува већ ври, и то подуже, па је петак био само један пример.
„Ситуација у Богатићу је ескалирала пошто су полупана врата на споредном улазу у зграду Скупштине општине. Присутне су јаке полицијске снаге које су штитовима забраниле и спречиле упад грађана у зграду. Мештани су након тога дошли испред предње фасаде, засули зграду земљом, јајима и каменицама, и неколико прозора је полупано“.
Поред тих збивања скоро испада неважна вест да су и полиција и приватници у понедељак обезбеђивали градску скупштину Крагујевца, и да је истог дана приватно обезбеђење у Лазаревцу морало да чува и саму скупштинску говорницу. То је био једини начин да се обрати директор локалног предузећа Топлификација, Вукашин Јањевић. Опозиција је покушала да га у томе спречи, јер се, кажу, у београдском Пионирском парку дружио са „ћацијима“. У Нишу је, као и у Богатићу, буран био петак.
„Састанак напредњака у Официриском дому је распуштен, а како незванично сазнајемо, састанку нису присуствовали челници ове странке Милош Вучевић, Ана Брнабић и Дарко Глишић. Одлучено је да ипак не дођу због безбедносних разлога. Напредњаци полако напуштају Официрски дом, а грађани их у околним улицама и на кеју ‘дочекују’ јајима и узвицима. Ка члановима СНС су летела јаја, док су полицајци ‘држали линију’, а грађани узвикивали ‘лопови’, ‘срамоте’ и ‘багро’. На друштвеним мрежама се појавио и снимак где се види како јајима гађају и градоначелника Ниша Драгослава Павловића, а неко га је полио и водом“, записале су Јужне вести.
Александар Вучић је у петак увече за џумбус окривио „тројку зла“, у коју је сврстао и Драгана Милића, одборника локалне скупштине и председника градске општине Медијана, једине у земљи коју не контролише СНС. У ноћи између суботе и недеље „нешто“ је пробило прозор Милићевог стана, а нишки лекар и политичар је након полицијског увиђаја уверен да је то „нешто“ био метак атентатора. Неколико сати пре тог пројектила студенти чачанског Факултета техничких наука објавили су да је на улици нападнута група њихових колега.
Адвокат нападнутих студената Иван Ћаловић рекао је да су нападачи били организовани, да их је било двадесет пет, и да су имали препознатљив модни стил, виђан у бројним сличним приликама. Додао је и да је повређено двоје грађана Чачка који су студентима притекли у помоћ. Знатно више Чачана окупило се да протестује у недељу. Просторије градског одбора СНС засули су јајима, која су већ постала један од симбола побуне. И све то између два четвртка. И газда Јеврем Прокић би баталио власт после таквог извештаја.
Марко Ловрић (Извор: Радар.рс)
