Нисам могао ни да претпоставим да ће се, после протеста на Славији 23. децембра, икада у Београду окупити оволики број људи. Морао сам да одем чак до Улице 27. марта како бих снимио присутне демонстранте у Таковској.
Домаћини су ми љубазно дали кључ од просторије која води до терасе на крову, али из те просторије нисам могао да изађем на терасу, јер су врата била закључана. Срећом, прозор на горњем делу врата био је разбијен. Измерио сам га и установио да је нешто шири од мојих рамена. Окачио сам фотоапарате о кваку, скинуо јакну и провукао главу, а потом и труп кроз отвор. Пошто је прозор био доста високо, морао сам некако да се спустим до пода терасе. Урадио сам то мало неспретно, па сам треснуо о бетон. Ипак, био сам срећан што сам уопште доспео ту. Размишљао сам како ће исто бити кад будем излазио.
. Нисам могао ни да претпоставим да ће се, после протеста на Славији 23. децембра, икада у Београду окупити…
Постед бy Драгољуб Замуровиц Пхотограпхy он Петак, 17. јануар 2025.
У том тренутку зазвонио је телефон. Јавили су се домаћини и саопштили ми радосну вест: успели су да контактирају људе који одржавају рекламе на крову и они су им рекли где се налази кључ од тих врата. Донели су га и откључали врата. Веома сам им захвалан због тога.
Попео сам се на највишу рекламу и направио овај снимак. Они који су били тамо могу покушати да се пронађу.
Мислим да је ово био одлучујући тренутак. Ако онај мафијаш има и зрнце поштовања према оволикој маси људи која га више не жели, ослободиће нас свог присуства.
Драгољуб Замуровић, фотограф
