Министра финансија и бившег градоначелника Београда Синишу Малог школовање деце у престижној приватној школи у Београду коштало је преко 235.000 евра – више него дупло од онога што је од своје плате могао да заради. Ипак, трошкови школе су плаћени новцем сумњивог порекла који се слио из неколико мистериозних офшор компанија. Новинари КРИК-а и ОЦЦРП-ја, пратећи траг новца, откривају да се иза једне од тих офшор фирми крије лично Мали, иза друге је домаћи привредник непознат широј јавности, док је трећа блиско повезана са међународном групом „Цомита” са седиштем у Москви. У Србији, „Цомита” сарађује са фирмама СНС бизнисмена Ивана Бошњака и Стојана Вујка, власника „Миленијум тима”, пише Крик.
„Наша деца иду у приватну школу и трошкове за све троје деце – 60.000 евра на годишњем нивоу, сносе моји пријатељи. Пријатељи који финансирају моју децу су пријатељи које сам упознао у иностранству, који немају везе са Србијом“, рекао је 2016. године тадашњи градоначелник Београда Синиша Мали на суду.
Мали, који се недавно пре тога развео, изјавио је ово у једном од поступака који је водио против своје бивше супруге. Његова месечна плата у то време била је око 1.000 евра и никако није могао да приушти ову скупу приватну школу. Адвокат његове бивше супруге покушао је тада да га пита који су то пријатељи који плаћају школу градоначелникове деце, али је судија забранила ово питање. Одговор је остао мистерија, до данас, наводи КРИК.
КРИК и новинарска мрежа ОЦЦРП сада откривају детаље о томе како је Синиша Мали финансирао скупоцено школовање своје троје деце у Интернатионал Сцхоол оф Белграде (Интернационална школа у Београду). Школарине су се разликовале од године до године, предшколско и први разреди су јефтинији од виших, а градоначелникова деца су у школу пошла различитих година – тако је седам година њиховог школовања коштало око 235.000 евра.
Интернационална школа у Београду смештена је на Сењаку и намењена деци градске елите.
Годишња школарина за само једног ученика кошта готово дупло више од годишње плате градоначелника Београда. Али то није спречило Синишу Малог – садашњег министра финансија Србије и блиског савезника председника Александра Вучића – да обезбеди да његова деца похађају ову елитну приватну школу.
Да би то постигао, Мали је морао свој кућни буџет да допуни сумњивим и нетранспарентним приливима новца који су стигли са различитих озлоглашених офшор локација. Новац за школарине његове деце уплатиле су три мистериозне компаније које су регистроване по државама у којима је лако сакрити њихово власништво.
Ипак, документа до којих су дошли новинари – из Агенције за спречавање корупције, али и из офшор локација – доносе детаље о томе како је ова операција изведена.
Иза једне од тих компанија, како открива КРИК, крије се лично Мали – а не његови „пријатељи” како је рекао на суду. Ова компанија, „Алессио Инвестмент” са Британских Девичанских Острва, уплатила је школи више од 130.000 евра. Та фирма је, иначе, повезана са коруптивним послом од пре две деценије – преко ње је породица Мали нелегално присвојила 10 хектара државне земље надомак Вршца, о чему је КРИК раније писао.
Око 50.000 евра за финансирање школовања деце Малог стигло је од офшор фирме „Авант Траде Тецхницал Лимитед” са Кипра, уско повезане са међународном групацијом „Цомита” са седиштем у Москви. Ова групација се на европском нивоу бави изградњом гасовода, а у Србији су пословали са сестром фирмом српског грађевинског гиганта „Миленијум тима” – компаније већ познате по коруптивним везама са Малим.
Још 50.000 евра платила је компанија „Евон Инвест & Траде Цорп.” са Британских Девичанских Острва у власништву српског бизнисмена Бранка Јовановића. Пореклу овог новца најтеже је ући у траг. Бизнисмен Јовановић је новинарима КРИК-а признао да је његова фирма уплатила новац, али и објаснио да је била само посредник у плаћању – како би они који су заиста дали новац за школарине остали анонимни.
Професор ФПН-а Душан Спасојевић каже да је случај плаћања школовања деце Малог пример да представници власти покушавају да сакрију своје богатство.
„Неко је у канцеларију донео новац. Речено ми је да је то за школу, за образовање деце. Пошто није реч о оружју, дроги и слично – рекао сам: ‘ок, наплатите на то један посто и ћао’“, испричао нам је Јовановић, који тврди да ни сам не зна ко је заправо обезбедио новац.
Новинари су послали питања министру Малом, али он на њих није одговорио. Своју улогу у плаћању школарина нису желели да коментаришу ни из фирме „Авант”, као ни из групе „Цомита”.
На питања новинара одговорили су само из компаније „Миленијум тим” и сестре компаније „КБВ Датацом” који су истакли да „немају никакве везе са финансирањем школарине деце министра Синише Малог” и да „послују поштено и у складу са законом”.
Политички аналитичар и професор Факултета политичких наука Душан Спасојевић за КРИК истиче да је овај случај очигледан пример да представници власти у Србији на све начине покушавају да сакрију своје богатство.
„То нам говори колико политичари имају новца и колико га крију. Нас, наравно, као јавност интересује одакле им тај новац јер он сасвим извесно није део онога што је пријављено Агенцији и што се здраворазумски може закључити на основу плате некога ко је у Влади Републике Србије”, истиче Спасојевић и додаје да је овде још важније „што је реч о једном од најважнијих функционера у власти од како је СНС дошао на власт.”
Део извештаја Агенције за спречавања корупције у којем се наводи које су офшор компаније платиле школарине
„Они покушавају да се сакрију од институција државе којој припадају и то је саставни део њихове власти. Он је важан и због личног богаћења, али је важан и због онога што видимо у другим стварима, а то је прављење фондова новца који користи касније и за изборе или за неке друге ствари.”
Текст: Крик
