Државна ревизорска институција (ДРИ) уочила је низ неправилности у раду Републичког хидрометеоролошког завода (РХМЗ).

У извештају ДРИ о ревизији правилности пословања РХМЗ-а утврђено је да је у том јавном предузећу дошло до низа пропуста када је реч о јавним набавкама, прековременим радним сатима, али и зарадама које су више од директорске, пише Данас.

Извештај указује да је током 2022. и 2023. године РХМЗ прекршио неке од основних процедура у вези са јавним набавкама, са утврђеним неправилностима у укупном износу од најмање 76 милиона динара, што чини око пет одсто од укупне уговорене вредности.

ДРИ утврдила је и неправилности код текућих расхода у укупном износу од 290 милиона динара.

Неправилности у јавним набавкама

РХМЗ је у 2022. и 2023. години планирао и спровео поступке јавних набавки у којима поједине организационе јединице нису исказале потребе за набавкама.

Приликом планирања набавки, није спроведено истраживање тржишта, наводи се у извештају ДРИ.

Код појединих набавки процењене вредности нису адекватно и објективно одређене, избор најповољнијих понуђача није извршен применом одабраног критеријума, обавезе нису преузете у складу са прописима, нису поштоване одредбе закључених уговора, конкурсном документацијом није захтевано, као услов, осигурање од професионалне одговорности, плаћено је више од уговорене вредности, извршене су набавке мимо или без спроведених поступака јавних набавки, помоћне евиденције нису усклађене са главном књигом.

Неправилности код текућих расхода

У извештају ревизора наводи се да је РХМЗ у 2023. години неправилно извршио расходе за плате, у износу од најмање 173 милиона динара.

Исплате су, између осталих, обухватале: додатке за прековремени рад дужи од максимално прописаног законом, и то без извештаја о обављеном раду; додатке за послове које је обављала интерна ревизија, чиме је нарушена њена независност; додатак за теренски рад, иако је рад обављан у службеним просторијама.

Поред тога, РХМЗ је преузео обавезе изнад одобрених апропријација, у износу од 953.000 динара, без правног основа извршио расходе у износу од два милиона динара и без доказа о извршеном послу у износу од 114 милиона динара.

Око 60 запослених за прековремени рад добило 15 милиона динара

Током 2023. године, у РХМЗ-у је 58 запослених остварило више од 360 сати прековременог рада, односно више од максимално прописаног времена за прековремени рад, те им је на име додатака за прековремени рад исплаћено 15.855.065 динара (од чега се 2.086.012 односи на доприносе на терет послодавца).

Ревизор је утврдио и да током 2023. године запосленима у РХМЗ није омогућено да искористе слободне сате у месецу након оствареног прековременог рада, што није у складу са чланом 27 Закона о платама државних службеника и намештеника.

Још једна неправилност која је уочена када је реч о прековременом раду јесте та да извештаје о обављеном прековременом раду нису сачињавали запослени, већ руководиоци јединица у којима су запослени ангажовани.

На тај начин, преузете су обавезе и извршени расходи у укупном износу од 51.927.704 динара (од чега се 6.831.999 динара односи на доприносе на терет послодавца) без валидне рачуноводствене документације, што није у складу са чланом 58 Закона о буџетском систему.

Зараде поједних запослених на заједничким пословима веће од зарада директора

Ревизор је утврдио и да је у 2023. години РХМЗ преузео обавезе и извршио расходе за зараде у укупном нето износу од 8.889.115 динара, за које није постојао правни основ, а који су се односили на исплаћене нето зараде за 22 запослена на заједничким пословима, по основу додатака за прековремени рад и приправност.

РХМЗ је ово исплатио иако се прековремени рад није могао остварити у времену дужем од максимално прописаног, ни за послове ван надлежности запослених.

Осим тога, природа тих послова није захтевала хитно реаговање ван радног времена, нити су наведена лица остварила то право у складу са прописима којима се уређују плате, накнаде и друга примања државних службеника и намештеника.

Наведено поступање имало је за последицу остваривање нето зарада (без минулог рада), које су код одређеног броја запослених на заједничким пословима, биле веће од зарада коју су остварили директор Завода и четири његова помоћника, иако су имали значајно ниже коефицијенте.