Хотел Бристол, ремек-дело архитекте Николе Несторовића из 1912, симбол је Београда дуже од сто година, преживео је два светска рата, данас поново блиста, дођите и уживајте, озарено је недавно поручио министар финансија Синиша Мали, по чијим је речима и Геозавод такође један од симбола престонице. Прећутао је, међутим, да баш та два симбола не припадају Београђанима и Београду, већ једној приватној фирми, Београду на води, чији је већински власник Игл Хилс Мохамеда Алабара из УАЕ.
Министар то свакако зна, али не би било згодно да грађане позива да троше новац у хотелу приватне, приде и стране фирме. Као што их сигурно сада не би позвао у хотел Мона, доскорашњег колеге Томислава Момировића, који је нетрагом нестао из јавности.
Као човек од поверења и први благајник председника Александра Вучића, коме су Београд на води и Експо 2027 можда и најважнији пројекти, Мали је сигурно знао да ће, по уговору из 2018, та приватна фирма, после реновирања, без икакве накнаде преузети и Геозавод и Бристол, али и многе друге зграде у околини. Тим поклонима фалиле су само машне. За ташне се то не би могло рећи.
Можда се једног дана утврди да је њих, ипак, било. Јер ко би бесплатно Београду на води поклонио државно земљиште, које по процени бившег декана Грађевинског факултета Владана Кузмановића вреди између 5,3 и 8,8 милијарди евра.
Милан Ћулибрк (Извор: Радар.рс)
