Предраг Ранковић познат је јавности под надимком Пецони и каријеру су му обележиле куповине многих предузећа најразличитијих индустрија, од производње цигарета, преко уља до беле технике. Већина компанија које је овај маг приватизације купио раних 2000-тих прошле су проблеме што са пословањем, што са синдикатима. Само порекло новца који је овај бизнисмен уложио да би започео посао остало је под знаком питања до данас.

Према Белој књизи Министарства унутрашњих послова Србије из 2001. године, Пецони је био близак криминалној групи Сурчински клан. Ухапшен је 2003. године током полицијске операције „Сабља“ која је спроведена након убиства српског премијера Зорана Ђинђића. У брошури српске полиције под називом „Криминалне групе и појединци који се баве организованим криминалом на територији Србије“, познатој у јавности и као Бела књига кримнала, Ранковић се са Миланом Наранџићем помиње као део сурчинског клана који у Србији делује још од 1990. године. У време кад је ухапшен Ранковић је поседовао фабрику дувана која производи цигарете под именом „Фаст“. Тада се спекулисало да је Ранковић своју каријеру пословног човека почео трговином покер апаратима.

У 2010. години дошло је до сукоба телохранитеља Ранковића са телохранитељима Љубише Бухе Чумета, некадашњег вође Сурчинског клана. Како су медији извештавали 2008. и 2012. године, Ранковић је финансијски подржао Николића и његову СРС странку на парламентарним изборима 2008. године, а у извештају WикиЛеакс из 2012. године, амерички амбасадор Мицхаел Полт говори о везама између Ивице Дачића и Ранковића, који га је финансирао на унутрашњим страначким изборима за вођство странке 2006. године.

Ранковић је пребијен и рањен у београдском хотелу 2017. године, али је преживео. Жељко Рутовић који је у одсуству осуђен на две године и четири месеца затвора због пребијања Предрага Ранковића Пецонија ухапшен је 2021. године и послат у затвор на служење казне.

Инвеј Група се састоји од многих приватизованих компанија. Истовремено, већина фирми повезаних са Инвејом регистрована је на истој адреси, Александра Дубчека 14, као и Хаппy Телевизија.

Ранковић је ушао у медијски бизнис 2006. године, како су тада писала медијска удружења, када је купио удео у БК ТВ-у, чији је главни уредник био Миломир Марић, који је сада главни уредник Хаппy ТВ-а. Годину дана касније, кроз рекапитализацију, Пецони постаје власник Кошаве, иако његово име не фигурише у регистру компанија. Спајање Кошаве и Телевизије Хаппy десило се 2010. године са стварањем јединственог програма и канала под називом Национална Телевизија Хаппy, а стари Хаппy постао је Хаппy К. Управа је дечији програм пребацила на посебан канал и попунила постојећи различитим садржајем, укључујући и реалитy емисију „Парови“.

Ранковић се не појављује у званичним подацима о власништву телевизије. Поредећи приватна улагања у спорт и управљање телевизијом, гостујући у емисију Ћирилица на телевизији Хаппy у фебруару 2024, Председник Србије Александар Вучић питао је главног уредника ове телевизије Миломира Марића „хоће ли Пецони да пусти да му се пита неко други на телевизији овде“.

ТВ Хаппy је 2018. године поднела захтев компанији Гоогле да уклони одређене вести које спомињу Ранковића из претраге.

Како су пренели медији у Београду у петак, рачуни фирме „Идеограм“, која је власник ТВ Хепи, у блокади су већ 29 дана.

На сајту Народне банке Србије, у делу који се односи на принудну наплату, наводи се да је укупан износ блокаде 2.037.805 динара.

ТВ Хепи ових дана у фокусу је јавности након што се Информер бавио њеним извештавањем о студентским протестима. Ту телевизију су оптужили да је на њој „прочитана вест која је у том облику комотно могла да се нађе на било којој хејтерској телевизији пошто обилује масним лажима“. Главни и одговорник уредник Информера, Драган Ј. Вучићевић оптужио је ТВ Хепи да „пумпа“ и да „хоће да буде гори од Н1“.

ТВ Хепи годинама уназад подржава режим Вучића и важи за медиј близак СНС-у.

Текст: Нова економија