Када питате оне исконске, искрене, традиционалне навијаче Црвене звезде: “Ко би требало да буде шеста Звездина звезда?”, листом кажу – ова част може да припадне једној истинској фудбалској легенди, Дејану Савићевићу.
Ако ово питање посматрамо чисто спортски, онда Дејан Савићевић треба да се придружи алеји Звездиних великана (Рајко Митић, Драгослав Шекуларац, Драган Џајић, Владимир Петровић Пижон, Драган Стојковић Пикси). Тиме би се исправила неправда према чувеном асу, који је оставио великог трага у Црвеној звезди.
Његове заслуге за клуб из Љутице Богдана су огромне и неупитне. Савићевић је био део екипе која је освојила три узастопне шампионске титуле (1989/1990, 1990/1991 и 1991/1992), два национална купа 1990. и 1992. и Куп европских шампиона и Интерконтинентални куп 1991.
Каријеру је потом наставио у Милану где је наступао шест сезона (такође освојио Лигу шампиона), да би се на кратко, затим, вратио у Црвену. Каријеру је завршио у бечком Рапиду 2001. године.
Међутим, можда би данашња управа, предвођена Звезданом Терзићем, склона толико актуелном режиму, пре шесту Звездину звезду доделила Александру Вучићу, за све што је учинио за овај клуб током своје дванаестогодишње власти. Истини за вољу, то не би требало да буде далеко од истине. То што је Вучић учинио за Звездину спортску породицу, а поготово за фудбалски и кошаркашки клуб, није учинио никада ниједан шеф државе у историји. По томе је, заиста, први и јединствен.
Као особа са израженим аутократским особинама, а која иза себе има завидан навијачки стаж на северној трибини, Вучић, чим је освојио власт, кренуо је да потпомаже Звезду свим могућим средствима: државне донације, обезбеђивање спонзорстава, довођење скупих играча, уништавање директне конкуренције, постављање марионетских управа у конкурентским клубовима, стављање навијача под директну контролу…
Зато Вучић са правом заслужује да буде “шеста Звездина звезда”. Ионако се његова слика налази у канцеларији директора клуба и свог кума, Звездана Терзића. Сада само преостаје да се помери у одају са Митићем, Шекуларцем, Џајићем, Петровићем и Стојковићем.
А Савићевић нека чека…
