Да власт у Србији све теже окупља своје присталице показао је и скуп у Кикинди, на којем је говорио Александар Вучић, а Немања Шаровић у свом стилу уживо пратећи скуп на зрењанинској КТВ телевизији оголио је поново на маестралан начин ко су присталице власти. Углавном се ради о сиромашном и слабије образованом становништву, док они образованији на функцијама се углавном скривају од камере и јавности, јер очито се стиде присуства. То је права тужна слика једног дијела Србије.
Са једне стране слабо посјећени скупови власти, који кратко трају, без енергије су и на њима су углавном присталице које су доведене на силу, а са друге велики студентски протести који су много масовнији, на њима су слободни и насмијани људи, који долазе својом вољом, и врло јасно се може видјети какво је истинско расположење народа у Србији, да је већина, посебно слободних и неуцијењених људи, против власти и желе промјене.
Да се народ ослободио говоре и дешавања у Лазаревцу, гдје се народ окупио на „дочеку“ Синише Малог и Ане Брнабић, који су извиждани. Грађани су, упркос хладноћи, стрпљиво чекали да се, како су рекли, њихови гости појаве, и да их „срдачно дочекају“.
Први је испред Дома културе у Лазаревцу стигао министар финансија Синиша Мали. У тренутку када је аутомобил у којем се налазио пролазио поред окупљених грађана они су почели прво да звижде, потом скандирају „уа, уа“, да би на крају хорски почели да узвикују „докторе, докторе“.
Мали се није задржавао и брзо је нестао из видокруга грађана.
Међутим, то није био случај када је у питању била Ана Брнабић.
Она је, пошто је аутомобил у којем је била стао, прилично опуштено изашла док ју је штитио велики број полицајаца који су обезбеђивали простор пре њиховог доласка.
Иако су окупљени мештани громогласно звиждали и узвикивали „уа, уа“, Брнабић је као да се ништа не догађа продужила својим путем, а у једном тренутку је чак почела да маше окупљенима.
Небојша Вукановић
