Редовно пролећно мајско заседање Светог архијерејског сабора СПЦ почело је јуче у Светосавском храму на Врачару у Београду светом архијерејском литургијом и призивом Светог Духа.
Са мало верника, Информативна служба СПЦ није најавила време почетка литургије, и без обраћања патријарха Порфирија (Перића), овогодишње мајско заседање највишег црквено-закондавног и јерархијског тела СПЦ почело је, како би то рекао покојни владика Атанасије (Јевтић), „мутаво“, пише Данас.рс.
Иако је патријарх Порфирије до сада успешно амортизовао било какво изјашњавање Сабора о важним догађајима у Србији, укључујући и Косово и Метохију, као најболније национално и државно питање, штитећи режим Александра Вучића од било какве црквене критике, сад ће се, како ствари стоје, вишемесечни студентски и грађански протести наћи на саборском дневном реду.
Повод је дао сам патријарх Порфирије скандалозном црквено недефинисаном посетом Москви под „фирмом“ примања руског доктората.
Поглавар СПЦ као први међу једнакима, бар Сабору архијереја, ако не и верницима, дугује објашњење зашто је „патријарх српски“ постао „курир“ председника Републике и у чије је име је у сусрету са председником Руске Федерације Владимиром Путином оценио да се „у Србији ових дана догађа ‘обојена револуција’“.
Могуће да се у тренутном односу саборских снага, прича се да три четвртине саборског тела „контролишу“ патријарх Порфирије и, чак знатно више, владика бачки Иринеј (Буловић) брука из Москве прође без последица. Бар је неће бити у званичном саопштењу владике Иринеја бачког.
Зато би на тапету могле да се нађу владике, њих шесторица, који су јавно реаговали на натписе епископа крушевачког Давида (Перића) који је касније негирао да је студенте у бунту назвао „српским усташама“.
За расправу на ову тему, како је спекулише у врху СПЦ, спремају се обе „стране“, а из спорног текста владике Давида, чији се списи могу читати на разне начине, јасно је једино да је и био намењен за „кућни обрачун“.
Иако у делу СПЦ не искључују могућност да се патријарх Порфирије нашао у „маказама“ између председника Републике и свог утицајног духовног оца, који наводно има заслуге и за недавну Перићеву бламажу у Москви, не искључује да ће поглавар СПЦ наставити са својом тактиком „буразерског завртања руку“ браћи архијерејима неподобним по разним основама.
У Патријаршији се спекулише да је нови вид патријарховог дисциплиновања појединих владика „понуда која се не одбија“ – пензионисање или подела епархије, јер актуелни поглавар СПЦ и владика бачки још наводно нису намирили „дуговања“ за гласове на изборном Сабору 18. фебруара 2021, а и број патријархових амбициозних викара никад није био већи у историји СПЦ.
„Гласачка машина“ у Сабору има своју цену, а могли би да је плате епископи који не чине „главни ток“ српског православља који неки препознају у владики бачком и патријарху. У патријаршијским изворима сумња се да је модел „пензија или подела епархије“ уочи Сабора испробан и на епископу банатском Никанору (Богуновићу).
Према незваничним најавама, на удару би могао да се нађе владика жички Јустин (Стефановић), неподобан за владику бачког по више основа – политичких, духовних…, као и епископ немачки Григорије (Дурић), једни који је јавно и безрезервно подржао студенте у бунту, митрополит црногорско-приморски Јоаникије (Мићовић) са којим наводно патријарх није баш у великој љубави, као ни владика бачки.
За епископа нове епархије, наводно на захтев Александра Вучића, који лобира преко министра културе Николе Селаковића, требало би да буде изабран архимандрит Петар (Драгојловић), игуман манастира Пиносава у Кусатку.
Осим што је Вучић почетком марта обилазећи Подунавски округ посетио и хвалио баш овај манастир, његов игуман у напредњачким и црквеним круговима слови као „духовник“ Вучићевих „лојалиста“, од којих је бар 200, у чему се слажу црквени и СНС извори, 15. марта било у Председништву Србије, за сваки случај.
Да ли ће после „ћаци“ председника Србија добити и „ћаци“ епископе одлучиће Сабор СПЦ у три радна дана мајског заседања.
На страну што се прича да је унутар СПЦ – од свештеника до епископа – уведена цензура, чак и наводна интернет провера порука и „лајкова“ на друштвеним мрежама како информације не би „цуреле“ у медије.
Текст: Данас.рс
