Америка се зацрвенела. Поред убедљиве победе Доналда Трампа за место председника државе, Републиканци су успели да дођу до већине и у оба дома америчког легислативног тела. Након коначног пресека стања, републиканци ће у Представничком дому моћи да рачунају на већину од најмање 219 посланика, као и 53 сенатора у Сенату.
У самој изборној ноћи, у завршници изборног процеса за председника државе – који су красили неизвесност и изразито напета атмосфера – након објављивања резултата гласања са кључних бирачких места, на крају ништа неизвесно ни напето није било.
Трамп је остварио убедљиву победу по свим параметрима. Победио у свих седам тзв. колебљивих држава, повећао свој удео у гласовима међу готово свим категоријама америчког друштва и на крају чак освојио већи број гласова у апсолутним бројевима на нивоу читаве земље у односу на свог конкурента, тзв. ,,Популар воте’’.
Анкете и анализе кажу да Трамп свој успех дугује пре свега мушкарцима, Латиноамериканцима, Афроамериканцима и припадницима млађе популације, међу којима је остварио огроман раст подршке у односу на претходни изборни циклус.
Пре четири године Трамп је остварио знатно мању подршку међу младим гласачима. Сада је управо у том делу направио велики пробој. У категорији гласача од 18 до 24 године, повећао је проценат освојених гласова са 34% на 44%, док је у категорији од 25 до 29 година старости остварио раст са 39% на чак 49% гласова. У популацији која има 30 до 39 година остварио је помак са 41% на 46% остварених гласова.
Иако афроамеричка популација претежно и даље гласа Демократе, дуплирање своје подршке међу мушкарцима америчким црнцима је било више него значајно за Трампа али и за Републиканце у целини. Међу мушким бирачима у оквиру популације америчких црнаца Трамп дуплира своју подршку са 12% на 24% гласова у односу на изворе од пре четири године.
Када је реч о Латиноамериканцима број освојених гласова увећан је на 46% у односу на 36% мушкараца из 2020.године. Међу укупном мушком популацијом Трамп узима 54% гласова у изборном дану, док му је подршка међу белим мушкарцима стабилна на 59% гласова, готово исто као и прошли пут.
Када је реч о образовању, предност у корист Трампа је неупитна међу гласачима који немају факултетско образовање (58%) , као и међу онима који су студирали али нису дошли до дипломе (52%). Овде је исто остварен раст у гласовима (+6%, +2%). Управо је ова популација бројнија од оних који имају факултетско образовање а који су већински подржали Харисову.
За демократског кандидата су гласали бирачи са највишим приходима, оних од 100.000 долара на годишњем нивоу па навише, као и они који најмање зарађују, претежно изузетно ниски приходи и примаоци социјалне помоћи. Све остале категорије друштва по приходима између ове две крајности већинску подршку дају Трампу. Средња и радничка класа су претежно гласали Трампа.
Извор: АП излазне анкете са биралишта
Коначни подаци кажу да је Трамп освојио укупно око 76.730.000 гласова спрам 74.190.000 гласова за Харисову. Дакле више од 2 и по милиона гласова више на нивоу читаве земље. Његов успех повукао је и читаву Републиканску странку.
Латиноамериканци су Републиканци само они још то не знају, чувена је изјава Роналда Регана из времена његовог председничког мандата. Ако то нису знали осамдесетих година прошлог века дефинитивно су тога постали свесни у 2024.години. Аналитичари и статистичари увелико броје округе и места широм САД који су готово у потпуности настањени припадницима Латино популације а који су из деценијама дуге наклоности Демократској странци, на овим изборима прешли у руке Републиканаца.
У оквиру латиноамеричке популације претежно је заступљен систем вредности који подразумева велику оданост традицији, породици, као и религији и Богу. Са супротне стране имамо апсолутно окретање леђа овим вредностима од стране Демократске странке и њено форсирање тзв. воук културе на сваком кораку са готово догматским фанатизмом. Самим тим, несумњиво да су временом све више заједничког језика и осећаја припадности налазили са Републиканском странком и новим таласом предвођеним Доналдом Трампом.
Не мали број њих се залаже за увођење чвршће контроле државне границе и спречавање даљег насељавања илегалних миграната. Ово не треба да чуди будући да су читаве генерације пореклом из Латинске Америке рођене и одрасле у САД-у, интегрисани су у америчко друштво, држављани су, или имају легалан боравак и уживају сва права пред америчком државом, те им са аспекта економског положаја али и безбедности не одговарају милиони илегалних миграната који снижавају цену рада и утичу на погоршавање безбедносне ситуације у земљи. Они гледају себе, а са милионима оних који илегално улазе у земљу немају осећај заједништва и гледају на њих више као на проблем него као на решење.
Оно што је био снажан индикатор 2020.године добило је своју кулминацију и печат на недавно завршеним изборима кроз огромну подршку Латиноамериканаца Доналду Трампу и Републиканској странци. Према подацима Вашингтон поста за Трампа је гласало 46% од укупног броја Латиноамериканаца који су гласали на овим изборима. Реганово пророчанство се остварује пред нашим очима.
Са друге стране Демократска странка је свој пут отуђења од најширих слојева радништва у САД довела до врхунца. Не треба да чуди да радничка класа којој је Демократска странка давно окренула леђа сада окрене леђа њој, рекао је Берни Сандерс, објашњавајући главни узрок пораза Демократа.
Странка која је историјски своје постојање заснивала на борби за интересе радника дошла је до тога да данас нуди претежно тврда идеолошко вредносна становишта а да за раднике претерано не мари. Исти ти радници, вредни и радни Американци који живе од плате до плате осетили су велики ударац са огромном инфлацијом која је наступила у претходних неколико година. Цене које су експлодирале у једном моменту се не враћају на старо. Тешко је убедити их да је стање економије добро на основу макроекономских показатеља. Своје уточиште нашли су у загрљају Трампа и Републиканаца. Републиканци су сада претежно њихов глас а Трамп први вокал. Људи хоће да их неко чује, да их препозна, да их саслуша и разуме, а то за радничку класу у Америци више нису Демократе.
Због напуштања радничке класе за Демократску странку су дуго причали како је изгубила душу. Након овог изборног циклуса можемо рећи да је она остала и без разума. Фанатично форсирање питања из агенде воук културе, попут трансродне идеологије, радикалног феминизма и других сличних питања није наишло на плодно тло код оних који одлучују сваке изборе свуда и увек, а то су припадници тзв.центра који су по уверењима умерени и чији глас може да оде на обе стране. Демократе су предност дале идентитетским питањима и вредносној оријентацији, можемо чак рећи и идеологији због снаге и крутости у пропагирању своје политике, у односу на питања која су највише занимала америчке грађане а то су пре свега били економија, безбедност и имиграција.
Прича о одбрани демократије такође није упалила. Током кампање демократе су Трампа називали новим Хитлером а његове скупове упоређивали са нацистичким митинзима тридесетих година прошлог века у Немачкој. Ретко шта је мобилисало конзервативне бираче од тврдих радикалних лево либералних ставова демократа уз демонизацију и дехуманизацију својих противника. Причали су да је демократија угрожена, изгледа да су бирачи потрчали да је спасу али гласајући за Трампа.
Да ствар буде гора са својом тврдом идеолошком оријентацијом демократе су само још више гурнуле од себе тзв.умерене бираче, што се све показало у губитку гласова међу готово свим друштвеним категоријама, а нарочито међу мушкарцима и Латиноамериканцима. Демократе су у политичком саобраћају и комуникацији са бирачима отишле толико лево да их је на крају ударио камион из супротне стране.
Било је озбиљних покушаја и да се узрок пораза демократа свали на то што је Харисова жена а да америчко друштво са историјом расизма и других видова дискриминација ето није још спремно за жену на челу државе. Истина је међутим да су демократе уз све грешке око политике коју су нудили бирачима на овим изборима имале и изразито лошег кандидата.
Није узрок пораза то што је жена била кандидат већ што та жена коју су кандидовали нема харизму, нема лидерске способности, има слаб јавни наступ, лоше комуницира, неразумљива је када говори, недоследна је, и на крају како је рекао један анкетар на ЦНН-у, бирачи нису знали шта то конкретно она нуди. Бар су тако мислили они најважнији, они умерени бирачи који решавају све изборе.
Републиканцима се отвара простор и шанса да повежу 4 плус 8 година владавине уколико палицу после Доналда Трампа преузме његов потпредседник, Џ.Д.Ванс као неко ко је прилично млад а опет етаблиран у Републиканској странци, као и америчкој политичкој јавности десне оријентације.
Уз већину коју већ имају у Врховном суду, са ,,својих” 6 судија конзервативног усмерења , спрам троје осталих које чине либерали, то им даје одрешене руке за креирање и имплементацију државне политике и вођење земље у дужем временском периоду. Шта ће та политика све да донесе, како на домаћем тако и на спољном плану, остаје да се види.
О томе како ће Америка изгледати у наредној деценији неће одлучивати један човек. Трампизам је прецењена реч. О њему можемо причати више кроз призму начина деловања у политичкој арени, личним својствима, мери и стилу. Уосталом шта је појединац вођа него појединачна понуда као одговор на колективну потражњу?
Никола Ћосовић, дипломирани правник
Владимир
Одличан текст