После синоћњих и прексиноћњих догађаја, ваљда је свакоме у Србији јасно да смо ушли у рат, рат невиђених размера. То, да више од девет месеци, нико није реаговао, Александар Грозни је омаловажавао и спрдао, нико није одговорио и удовољио на најједноставније захтеве студената да се утврди кривац за убиство људи у Новом Саду.
Следиле су тортуре власти и полиције. Грозни се цинично смејао, а захтеви су концентрисани у само један: ИЗБОРИ!
Ни то није фашистичка регимента Грозног владара прихватила. Као ни да се премотају снимци са наплатне рампе и убиства несретне Станике из Бољевца.
Ништа не чуди, ова власт је путем убистава и елиминације својих политичких неистомишљеника дошла. Сетимо се јадног Цвијана, Оливера Ивановића… И свих оних мученика из деведесетих са простора бивше нам државе.
А онда премлаћивање, везивање, иживљавање жандармерије у појачаном саставу са криминалцима и тетовиранима, најгорим олошима у овој земљи. Они су од Грозног и његовог брата плаћени и више су него крваво одрадили свој задатак. Они лагано отварају логоре, док Европа, Америка и све те проклете квазидемократске земље ћуте. Ћути и Русија, и ненародна нам Црква. За њих је то обојена, за нас само једна: црвена крв наше деце!
Тако то почињу сукоби “Рат, пизда вам материна”!!!
Синиша Стојчић
