Превише су ово рањива времена да би умрла сећања на све „подвиге“ Високог и Ниског. Сада су дибидус пропали, али то не схватају, попут којота у причи о птици тркачици. Претрчали су преко ивице литице, али и даље не прихватају да и за њих важе закони гравитације. Предуго су загрљени чучали на поклопцу Папеновог лонца званог Србија, уљуљани својим позицијама у врху алаве клике.
„Високи и ниски пар (око и) на власти” може се схватити на неколико начина – политички, метафорички или чак иронично, у зависности од тога на шта се циља. Неконтролисани господар и његов знатно нижи најближи сарадник, командант силе, одавно делују колико забрињавајуће толико и комично. Понекад медији или јавност истичу како два водећа политичара или партнера у власти имају упадљиво физички несразмеран изглед – један изразито висок, други низак. Такав случај се често користи у карикатурама и сатири, пошто визуелни контраст лако постаје симбол политичких разлика или тужне хијерархије. Кад власт деле „високи“ и „ниски“, било да говоримо дословно о висини или метафорички о моћи, обично се одвијају занимљиве динамике и ружни епилози.
Људи често подсвесно доживљавају високе особе као доминантније и сигурније. Такви у пару имају предност у јавним наступима: фотографије, ТВ преноси, протоколарни сусрети. Висок је неко с великим ауторитетом, статусом, харизмом или међународним утицајем. Висина појачава перцепцију моћи.
Низак у пару своју надморску висину настоји да надокнади енергијом, брзим говором, хумором или стратегијом (певањем), што може учинити да га публика доживљава као „лукавијег“ или „динамичнијег“. Низак је неко ко формално може бити на важној позицији, али реално има мањи утицај. Или зависи од „високог“. Код протокола, висина уме да створи проблем. Зато се користи позиционирање (степенице, столице, потпетице, распоред на слици) да се разлика смањи. Такав пар може представљати политичку неравнотежу унутар исте власти – рецимо, председник и премијер где један вуче све конце, а други само формално потписује и спроводи одлуке. Ова подела функционише као: фронтман и мастерминд. Високи у јавности преузима улогу „вође нације“, а ниски иза кулиса вуче лукаве политичке потезе. Један доминира пред камерама, други у нечасним задацима.
Визуелни контраст таквом тандему даје „препознатљив бренд“. Лако их памти јавност. Може балансирати стилове вођења: док један делује ауторитативно, други „народски“. Срби користе фразу високи и ниски да покажу како власт чине и онај „одозго“ (високи – елита) и онај „одоздо“ (ниски – опортуниста који се уздигао захваљујући потчињености). Ризик таквог дуета нуди могућност лаког карикирања те разлике („Два метра моћи и метар и по лукавства“ или „Високи и његов сеновити послушник“).
У нашем случају таква симбиоза траје предуго, неко би додао „колико и некадашња Титова диктатура“. Високи и ниски су од своје младости уважени чланови политичко-криминалних удружења која су нам деведесетих подарила четири рата, бездушно харала по суседству, направила бројне ратне злочине, уништила све чега су се дохватила, унесрећила толико људи па опљачкала, распродала и изборним крађама обесмислила демократију и на свему томе они су изградили своје каријере. У садашњим околностима, како грозоте више не могу извозити ван наших међа, они би да нешто слично ураде на домаћем терену. Све су урадили да ово постане земља зла, бешчашћа, отимачине и корупције и „сигурна кућа“ ратних злочинаца, убица, нарко-картела, навијачких банди и профитера.
Саучесници у свим мржњама, поделама и сукобима, отрежњени и преплашени а неспособни да се извуку из злочиначко-издајничко-батинашког колоплета за који морају да одговарају, сада би да све сведу на понуду: или нама неограничена власт или вама грађански рат. Заједно су створили једину земљу на свету у којој полиција обезбеђује криминалцима логистику како би, уз обилату помоћ правосуђа, несметано злостављали побуњену Србију.
Неће Србија постати Ћациленд, још мање Хуљаленд.
Петар Пеца Поповић (Извор: Радар.рс)
