Једино ми је јасније зашто људи не прихватају да се ангажују за руководеће позиције у Партизану. Наиме, стање је много теже него што сам могао и да претпоставим. Моја љубав према Партизану и фудбалу уопште можда јесте ирационална, али сам се трудио да у јавним пословима будем увек с две ноге на земљи и крајње прагматичан. А то значи да сам спреман да се упустим у ову авантуру само под одређеним условима.

Као прво, да се одложи скупштина која је заказана за 11. октобар, а као друго, да се нова управа бира по новом Статуту, јер је овај стари потпуно анахрон и у старту уводи двовлашће у функционисању клуба. Тако је по садашњем нормативном акту председник клуба енглеска краљица, без икаквих овлашћења, а генерални директор је фактички премијер са свим оперативним капацитетима. Можда ја не изгледам сувише паметно, али да се баш копчам отпозади, глупо је и помислити.

Улазак у Партизан у овим условима исто је као да улазите у хладну, мутну и брзу воду, а треба да се дочепате друге обале. Преко 90 одсто мојих пријатеља се хватало за главу кад су уопште чули да размишљам да се кандидујем. Партизан је данас клуб са европским платама, балканско-социјалистичком организацијом и афричким резултатима. Дакле, већ пропаст у најави. И не ради се ту само о финансијској дубиози већ и о накарадно постављеном читавом систему по којем клуб функционише, о старом моделу пословања предузећа да је то свачија и ничија својина, или, што је још горе, да је то алајбегова слама из које се само узима. Па, пресушило би и да се ради о Дојче банци. Трећа ствар, можда једнако тешка као и претходна, много су поремећени међуљудски односи, посебно кад су у питању бивши играчи, јер они који су ван клуба сматрају да заслужују да буду уместо оних који су у клубу.

Ни Партизан, као и ниједан други наш клуб, не може и не сме да функционише као завод за запошљавање или збрињавање бивших фудбалера. Они свакако имају своје место у клубу, нарочито спортском делу, од рада са младим категоријама, скаутинг службе, преко тренера, до спортског директора. У управи клуба такође треба да буде места за бивше играче, као и у скупштини, али морају и они да схвате да се не живи од старе славе.

Сувише је мало времена да се комплетира састав и Управног одбора и челних људи. У овом тренутку не видим ни назнаке ко би могао да буде генерални директор, с обзиром на то да је то по овом Статуту најважнија, а и по будућем, ако буде усвојен, једна од две најбитније функције у клубу. Овде је потребно десет људи који ће од јутра до сутра да буду у клубу и решавају проблем по проблем.

Мој план је садржан у четири тачке како бисмо за годину дана могли да видимо прве опипљиве резултате. Прва тачка подразумева организациону и финансијску стабилизацију клуба. Друга подразумева стављање на ноге омладинског погона и скаутинг службе, јер Партизан мора да буде фабрика за производњу играча. Без тога он на средњи рок не може да опстане. Треће, одмах треба да започнемо радове на побољшању инфраструктуре, јер је недопустиво да су свлачионице у онако лошем стању или да Земунело из дана у дан пропада. Четврта ствар, Партизан мора да игра европска такмичења, јер без тога можемо и да дубимо на глави, неће нам вредети. Нисам видео никакве папире, али по ономе што сам чуо, укупан дуг Партизана је око 60.000.000 евра, а да би прошли мониторинг УЕФА, потребно је најмање пет милиона, а до краја године још пет милиона евра.

ФОТО: КТВ