Дубока друштвена и политичка криза која је задесила Србију је ових дана имала своју кулминацију када су у питању политичке последице, иако је своје кулминације интензитета имала раније.

И поред пада Владе Милоша Вучевића, као и дуго очекиваног захтева за расписивањем ванредних парламентарних избора од стране студената (види Мој Увид о томе изнад), ово о чему пишем је нешто мање видљиво у овом тренутку, а заиста представља тектонску промену у политичкој арени Србије.

Милош Вучевић

Као и са појавом СНС 2008. године, најавом студентски подржане листе смо добили опозиционог актера којем рејтинг иде изнад трећине опредељених бирача (према доступним истраживањима јавног мњења која су рађена у претходних пар месеци).

Међутим, за разлику од 2008. године, када се СНС излегао из СРС, странке која је до тада редовно била на тим (и понекад вишим) нивоима подршке, данас је ова појава тектонска зато што по први пут од доласка СНС на власт 2012. године у опозицији добијамо актера чији рејтинг се, тренутно, креће око трећине опредељених бирача. Нова истраживања јавног мњења која се буду радила након објаве формализације овог политичког субјекта ће нам више рећи о тренду, али политички контекст свакако иде у корист том актеру.

Изборни резултати, наравно, зависе од других фактора – када ће бити избори, ко ће од постојећих актера изаћи на изборе (а ко само подржати студентску листу), исто као што су и резултати СНС на парламентарним изборима 2012. године (24 процената) на крају били резултат много фактора, и реално слабији од мерене подршке СНС-у од оснивања.

На пример, само годину и пар месеци пре избора су им рејтинзи ишли и до 40 процената опредељених бирача. Време свакако није савезник политичким актерима који се рађају у тектонским променама.

Душан Љ. Миленковић, политички консултант

хттпс://т.ме/политицки_коментар