Ужасава ме репресија, и то страшно насиље власти које се дешава. Ја сам студентима одмах дао подршку, све концерте и наступе које сам имао претходних месеци посветио сам њима, и свуда где сам путовао користио сам и користим прилику да јавно поменем њихову величанствену побуну. Мислим да сваки нормалан грађанин мора подржати ту исправну борбу младости, сваки позитиван човек, сваки уметник, и дубоко сам убеђен да ће се добре промене у Србији догодити – каже за Данас Раде Шербеџија.
Легендарни југословенски глумац стигао је на овогодишњи Пулски фестивал са филмом „Понтоново срце“ црногорског редитеља Сенада Шахмановића, који је у конкуренцији за Златну арену у оквиру Регионалног програма, али и као „подршка“ другом легендарном глумцу и пријатељу – Богдану Диклићу, добитнику престижне Награде „Фабијан Шоваговић“, иза које стоји Друштво хрватских филмских аутора и продуцената.
Ових месеци, како објашњава, доста размишља, и са пуно емоција, о нашим студентима, а сада још и више, због нарастајуће репресије, хапшења, привођења и насиља над њима.
“Страшно је то што се дешава, и јако ме брине. Ја сам дао своју подршку студентима од почетка протеста, све концерте које сам имао претходних месеци у Словенији, Хрватској и свуда где сам путовао посвећивао сам њима. У сваком јавном наступу користио сам и користим прилику да поменем њихову борбу. То је једна млада генерација, а младост је увек у праву. Чак и кад су ме питали шта бих поручио студентима, рекао сам да им ја не бих ништа говорио, осим што сам јавно уз њих.
Дао сам своје мишљење, али не желим учествовати у њиховом „послу“, јер млади људи најбоље знају шта желе и у каквом друштву хоће да живе. То је револуција младости, и заиста је величанствена по њиховој храбрости, солидарности, чистоти, одлучности, и по свему осталом што су студенти показали до сада. Млади људи имају право да све критикују – политичаре, систем, друштво, и све нас. Вероватно постоји нешто што и мени замерају, зато што они треба и морају да буду критични против сваког ауторитета”, сматра Шербеџија.
Према његовим речима, он може само да слути шта ће се у неким наредним данима дешавати код нас, и колико ће се појачавати репресија.
“Једна од најстрашнијих ствари, мада се са насиљем, наравно, ништа не може поредити, али је она апсолутни доказ да људи у Србији живе у недемократској држави, јесте то што су јавна гласила, телевизије и медији поптпуно контролирани од власти, чак толико да нико од њих није смео да објави подршку коју је Новак Ђоковић после сваке победе на Вимблдону упућивао студентима, и добијао овације за тај гест.
То ћутање медија је огроман блам, срам и стид. И сви они су у служби, и саучесници таквог режима, против кога је сваки човек од части и морла. Ја не желим коментарисати све те ствари, само хоћу да изразим једну забринутост и чуђење – нисам држављанин Србије да имам право нешто да кажем, иако знам да припадама и тој култури и том народу”.
На опаску да се и уметници који говоре против нашег режима „непожељни“ у Србији и да их депортују, глумачки бард који је и један од најбескомпромиснијих грађанских активиста каже:
“Ствари ће сигурно доћи у неку праву реку и праву колотечину, а мислим да је сада главно питање да ли студенти након свега, а дубоко верујем у њихову победу, могу сами да покрену праве људе којих има много у Србији – интелектуалце, способне умове и стручне људе из свих професија, који су згађени политиком и не желе се њоме бавити. Дакле, да ли студенти могу успоставити такву једну контролу ствари, да се та права позитивна енергија покаже у Србији”.
