Друже Сију, упућујем ово протестно писмо разочаран местом које је наш Председник заузео у Вашој колони, на некаквом скупу налик погребном, не дај Боже. Нико није умро, али као да јесте.
Требали сте да га “турите” до Вас, најбоље између баћушке Путина и Вас, ако ништа друго, оно због толиког задужења, да не знам која ће генерација то да врати. То што тихо нестајемо Вас не занима, предаће вам најлепше наше пределе, баш као што је Тимочку Крајину предао, најлепше националне паркове, немојте да бринете. Друго, Он је први затражио од Вас електричне аутомобиле, иако смо ми одавно одлетели у три не баш лепе.
Из вечери у вече наша деца добијају тешке батине од полиције која прекорачује своја овлашћења. Нисте ви за то криви, већина наших грађана мисли да треба вратити смртну казну за корупцију и тешка кривична дела као код Вас, рецимо да треба стрељати све оне који траже правду и кривца за надстрешницу у Новом Саду. Можда и нека Ваша фирма има удела, не знам, знам да је наш Председник тражио да се убрзају радови у присуству Вашег амбасадора, али да ли је испуњен његов захтев не знам.
Он Вас толико воли, куне се у Вас.
Ви сте га научили на паре, али молим Вас дати му место међу последњима је преседан између нашег великог пријатељства.
Надам се да ћете увидети добре намере овог протесног писма, и да ћете нашег друга Хуљу вратити на место које му припада. Барем у тренутку док му круна пада.
Многи ће оптужити и Вас, јер толико се задужио код Вас као нико са каматом коју нико не зна. Мало ли је то.
Другарски поздрав,
Синиша Стојчић
