У луткарском позоришту реприза репризе. Опет се Он бечи, маше рукама, буљиво гледа у публику. Виче на своје службенике из Владе, они као извињавајућим одобравањем ћуте.

Објашњава необјашњиво, прети свима који су против њега и његове тираније. Ништа ново, конци су чврсто у његовим дугачким рукама, али представа је лоша и досадна, стотину пута виђена у овом дилетантском театру препуном шмираната.

За то време под пуном опремом мобилисани Лека и Крцун са својим удбашима и безбедносним структурама, као и 17.000 лојалиста за не дај боже.

ФОТО: Принтскрин

Сви нас нападају, осим малене државе Лихтенштајн, сви се одвајају осим Влаха на Истоку.

Студенти не одустају иако су у таблоидима утефтерисани, наставници ће бити замењени роботима или пријатељима из Шри Ланке или Пакистана, ученици истерани, питање је ко ће да иде у школу још.

Прича се по чаршији да и Мићини Мегатрендовци се придружују блокадама, као и са осталих приватних факултета. Прича докони народ, али не верујем.

Ако је у луткарском позоришту он све, главни луткар – режисер, ако се у овој земљи ни употреба јавног тоалета не може користити без његовог одобрења, онда је Он главни кривац за све што нам се издогађало.

Не треба да хушка своје питбулове на сироти народ, него нека иде.

Чекају га широких руку и брат Си и Владимир. Неће да умре од глади, иако никад практично ништа није радио (овде се не рачуна отуђење државне имовине).

Можда још рачуна на људе из медијског мрака и 17.000 лојалних, али зна он да само свом брату и својој фамилији верује.

Барем је тако у сценарију ове пропале луткарске представе којој ни деца не аплаудирају.

Синиша Стојчић (Извор: Данас.рс)