Живимо у ери пропаганде, овај глобални феномен и те како је присутан на нашем подручју. Са собом носи потенцијално велику опасност услед међуетничких тензија које неретко својом реториком додатно распаљују званичници Београда и Приштине. И док су кризе и у 2024. потресале Север Косова, ово подручје постало је у одлазећој години главно назови туристичко место за приштинске званичнике, којем су се неретко враћали.
Митровичко шеталиште и главни мост на Ибру, биле су убедљиво најпосећеније дестинације са којих су челници косовске владе ширили свој наратив о „Северу Косова ослобођеном од криминала и банди“.
Са друге стране, неретко су одбијали да се обраћају медијима на српском, или да уопште одговарају на питања.
Један министар је на новинарско питање „зашто сте данас овде“, одговорио – „је л’ сам Вас ја икада питао зашто сте ви овде“, а његова колегиница је упитала новинарку „да ли знате албански“, те након одричног одговора поручила „Соррy“ (извини) и отишла.
И ову годину обележили су проблеми у комуникацији са све до скорије пасивизираном Српском листом. Ова странка је у ретким јавним наступима на конференције за штампу углавном позивала само „одабране медије“.
Њени челници су често били недоступни за оне друге медије и одбијали да одговарају на њихове упите. Уколико би их и позивали на конференције, неретко се дешавало да челници Српске листе унапред упозоре да новинарима неће бити дозвољено да постављају питања.
Не постоји горе безбедносно време за новинара него када се у свом раду запита о сврсисходности истог, оцењује уредница КоССева, Татјана Лазаревић.
„Коме је данас вест, а камоли важна, безбедност новинара, у друштву у којем преовлађује општи осећај небезбедности, неправде и рушења достојанства? Највећа претња новинарству долази управо од пропаганде, а достојанству од очаја“, поручила је.
Српска новинарка и књижевница, Весна Малишић, слаже се са тим да је пропаганда претња новинарству, али наглашава да је ова професија пресудна у борби против исте.
„И глобално и локално – новинарство је под огромним притиском пропаганде већ годинама. Чини ми се да баш због тога новинарство увек има смила. Зато што мора да постоји нада да има тај мали простор, да отварате оно што је истина и оно што је нормалан живот. Ако пристанемо на то да све постане пропаганда, онда и живот нема смисла“, казала је.
Битка новинарства са пропагандом није изгубљена, поручује председник Удружења новинара Косова, Џемајл Реџа.
„Постоји пропаганда и с годинама је бивала све префињенија и људима је понекад тешко да препознају пропаганду и да је тако дефинишу, јер је упакована на такав начин да звучи као права вест. Мислим да је на нама – новинарима, да инсистирамо на томе да не изгубимо битку или рат тиме што ћемо да пружамо чињеничне и тачне информације и дебанковањем свих лажних вести и пропаганде, одакле год да долазе“, казао је Реџа.
Мишљења је да је већина новинара на Косову, из свих заједница, веома посвећена правим принципима новинарства, те зато поручује.
„Знам да је тешко у окружењу испуњеном међуетничким тензијама које су високе све време на Косову, али сматрам да је то битка коју морамо да наставимо да водимо“.
Остаје да се види колико ће дуго да траје ова битка, али и ко ће изаћи као победник – медији који извештавају одговорно, или они који манипулацијама покушавају да
обликују перцепцију јавности.
Текст: Коссев.инфо
