У Србији се од новембра прошле године дешавају епске сцене библијских размера. На једној страни су грађани предвођени студентима, а на другој похлепни, бахати, грамзиви криминалци. Студенти су млади људи. Млади људи су неискварени, жељни истине, правде и слободе. Млади људи имају осећај за правду. Представници режима и њихови медији су наше студенте називали усташама, страним плаћеницима и издајницима. Такав наратив је изазвао гнев и бес код људи који мисле својом главом и који имају елементарно кућно васпитање, грађанску свест и савест.

Ускоро ће бити пуних девет месеци како се у Србији дешавају студентски и грађански протести. Они су почели због пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду у којој је живот изгубило 16 људи, а једна особа је тешко повређена. Пад надтрешнице је проузрокован корупцијом и нестручношћу људи из система. Грађани су се побунили и уследила је репресија од стране режима на мирне грађане који су износили своје незадовољство. Прво су у Новом Саду пребијани грађани, један пензионер је изгубио тестис после премлаћивања од стране репресивних органа. Убрзо, након тога, режимски батинаши су напали студенте Факултета драмских уметности у Београду док су одавали пошту жртвама пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду. Убрзо након тога су уследиле блокаде свих државних универзитета и појединих приватних факултета.

Универзитет има аутоноију од свог оснивања, на пример, Универзитет у Београду има аутономију дужу од сто година. Репресивни органи немају право да уђу на Универзитет, осим, ако није извршено тешко кривично дело.

Студенти су испоставили четири захтева, а то су објављивање целокупне документације о реконструкцији Железничке станице у Новом Саду, повећање буџета за 20 процената факултетима, пуштање на слободу политичких затвореника и процесуирање одговорних за пад надстрешнице и напада на студенте. Захтеви су били упућени надлежној, а ненадлежној институцији. Надлежне институције су заробљене од стране ненадлежне институције и оне служе као апарат за опстајање на власти ненадлежне институције. Захтеви суштински нису испуњени.
У Србији су уследили масовни протести на Славији, Аутокоманди, Новом Саду, Крагујевцу, Нишу и на крају величанствени протест у Београду 15. марта. Тај дан, 15.03.2025. је дан који је ушао у историју Србије и српског народа. Одржан је највећи протест у историји Србије. По неким проценама је било око пола милиона људи. У 16 часова, када је био највећи број људи, није могла ”игла да падне”.Цео потез од Трга републике, преко Теразија, Краља Милана, Славије, Светосавске, Макензијеве, па паралени потез од Трга Николе Пашића, Платоа испред Народне скупштине, Булевара Краља Александра, као и попречне улице Кнеза Милоша, Ресавска и Београдска су били препуне студената и грађана који су жељни и гладни истине, правде и слободе. Београдске улице су красила ведра, лепа и поносита лица становника наше земље, пре свега, студента. Пред сам завршетак протеста се чуло звучно оружје које је узнемирило велико број људи који су стајали код ”Лондона”. Цео тај случај се нашао у Уједињеним нацијама, али, и, у Стразбуру и Бриселу.

Српски студенти огрнути српским заставама и са иконама Исуса Христа су препешачили Србију, уздуж и попреко, улили су наду и оптимизам грађанима за праведнији и слободније друштво. Наши студенти, наша деца су одржала лекцију из патриотизма, показали су како се на правилан начин воли Србија. Организовали су и учествовали су у хуманитарним акцијама где се прикупљала помоћ болесним и социјално угроженим људима, после сваког скупа који су организовали чистили улице и булеваре, организовали су заједно са зборовима грађана чишћење Србије на око 400 локација.

За узврат су добили од режима батинање, затварања, ломљење вилаца металним штанглама, гажења колима на више места, оптужнице да су терористи. Лица која су чинила ова недела према српским студентима су помилована од стране Непоменика или председника ћациленда.

Ћациленд је социолошка појава која је продукт овог какистократског режима. Прво су у Пионирском парку дошле присталице режима, од чега има шест студената, из целе земља, све укупно са државних и приватних факултета. Остали су били или вечити, или лажни студенти. Режим је доводио запослене из јавних предузећа и других установа које ми плаћамо да се представљају као ”студенти који желе да уче”. Наравно да ту није било никаквих студената који желе да уче, већ је то било покриће да се касније доведу лица из криминогених средина и да направе паравојни камп пред 15.03. Након највећег протеста и историји Србије, једна од освета је била проширење Ћациленда на Плато испред Народне скупштине. Лица из криминогене средине су 15.03. из Ћациленда бацала стаклене флаше и каменице за време протеста, а након протеста су излазила из својих бункера и тукла мирне грађане који су се враћали са мирног протеста. Ћациленд је уништио онај прелепи Пионирски парк. Слике и снимци из Пионирског парка су ужасавајући. Градска чистоћа је ангожавана да од наших пара купи кртог за ћацијима.

Студенти су добили велику подршку од својих професора, просветних радника из средњих и основних школа, ђака, зборова грађана, адвоката, јавних личности (глумаца, спортиста, музичара), пољопривредника, лекара, инжењера, ратних ветерана, синдиката, бајкера и осталих грађана.

Велика народна победа је остварена у томе што су настали студентски пленуми, а потом и зборови грађана. Студентски пленуми и зборови грађана су настали као реакција на институционално уништавање демократије, где се у протеклих 13 година сваки опозиционар, активиста или грађанин који није по мери режима нашао медијски сатанизован, а, ако ни то није пошло за руком овом диктаторском режиму, онда су на њега слати батинаши. Последњих месеци, недеља и дана смо сведоци батинања студената и уништавања приватне имовине људима који су подржали студенте од стране режимских батинаша. Надлежне институције опет ћуте. Велико поверење народа су придобили студентски пленуми и зборови грађана зато што народ види да раде у општем интересу свих грађана. Директна демократије јесте мало спорија око доношења одлука, али је праведнија и поштенија од представничке демократије. Представничка демократија је склона коруптивном систему, а, и у хибридним режимима који иду ка диктатури онемогућује противнике режима да делују слободно, већ исти бивају медијски станизовани и хапшени због вербалног деликта.

Режимски медији се финансирају из буџета који пуне сви грађани ове земље. Они би по закону морали да буду објективни, независни и професионални. Уместо тога спинују, изокрећу ствари како њима одговара, врше замену теза. Све што они ураде другима, оптужују друге да су они урадили њима. Они не само да износе неистину, већ лажу, и то отворено. Прави пример је где се види на снимку испред РТС-а да униформисани полицајац удара песницом полицајца у цивилу који му је прилазио. Они су оптужили студенте, да су студенти ударили полицајца у цивилу. На сву срећу, постоји снимак, па је ТВ Бастиља некако демантовала лажи које је прво изнела.

Непоменик је велики манипулатор, ако је у нечему савршен, онда је то вештини манипуације и владању. Њему не одговарају особе које нису социјално изоловане, скромних интелектуалних габарита и слабијег образовања. Он би највише волео када би могао да замени народ, а то НЕЋЕ ДА МОЖЕ!

И да му се обратим на крају, ако чита овај тект. Не мрзим те, само ми је жао како нас, тако и тебе. Жао ми је нас зато што нам је мука од твојих лажи и манупулација, зато што нам се погоршава здравствено стање услед твоје пасивне агресије у јавном простору и твог репресивног апарата. Тебе ми је жао зато што немаш ни једног правог пријатеља. Зато што ти нико не честита Нову годину, рођендан, Божић, Васкрс, а да не очекује неку корист.

Уклони ћациленд, распиши изборе и ИДИ ЛЕЧИ СЕ!

Владимир Станисављев, правник, мастер политиколог и безбедњак