Прилично шокантно сазнање је да у земљи имамо више залиха Ћација него јадарита, злата, угља… И нико не размишља о том могућем извозном потенцијалу који поседује Србија, а по свом садржају је јединствен у свету. Када би било могуће све Ћације усмерити и представити као извозни артикал, а вратити све оне који су морали управо због разних Ћација да напусте Србију, то би био подухват о коме би причао цео свет. И који би, пре свега, допринео да Србија процвета и уздигне се на оне цивилизацијске висине које су давно наши преци успоставили.

Проблем је, међутим, што Ћацији ником нису потребни, што их нико неће и не уважава, осим њиховог председника који уз њихову помоћ жели да што више понизи Србију и представи је свету као државу у којој владају дегенерици.

Ћаци, иако, секундарна сировина не могу ни на кило да се извозе, јер представљају отпад који се не може рециклирати. И приде искључиво загађују средину у којој се појаве. То, нажалост, знају сви и самим тим та велика могућа извозна шанса за Србију не постоји. Другим речима, од њих нема никакве користи, али зато има огромне штете. Једину корист има Вучић који пљачкајући сопствене грађане финансира Ћације за своје потребе, ругајући нам се на најогавнији начин како заправо баш они такви представљају пристојну Србију пред којом је будућност.

Већ годинама указујем како Вучић није политички проблем већ пре свега еколошки и медицински и да му се тако мора прилазити. Његове болесне егзибиције са Ћацијима то најбоље потврђују. Зелени у земљи и иностранству не реагују адекватно на организовану загађеност коју спроводи врховни командант Ћациленда са својим одабраним Ћацијима. Бројни медицински стручњаци који су се утркивали да дају различите изјаве за време короне, праве се луди кад је у питању неподношљиво и сумануто понашање председника Ћациленда. Исто важи и за све комуналне службе чија је основна сврха постојања управо да не дозволе ширење нехигијенских насеља, а посебно Ћација који где год се појаве запишавају простор намењен сасвим другим потребама грађана.

Како је могуће да смо као народ, као Београђани, дозволили онакву и онолику бруку испред Скупштине? Да полицајци плаћени да одржавају ред и мир нису надлежни за Вучићеве Ћације и простор који су они на силу окупирали. Врховни Ћаци је од Србије направио колонију и није му била довољна страна окупација већ је кренуо са својим капуљашима и Ћацијима да нам доказује колико заправо мрзи своју земљу урушавајући је издајом и корупцијом сваки дан. Он верује да ће са организованим присуством Ћација који заправо чине његов неименовани покрет, свакоме у Србији доказати и показати да је могуће један народ поробити тако да у свом ропству пронађе неку врсту задовољства.

Докле ћемо то трпети? Шта је заправо посреди. Некаква тактика, одмеравање снага. Стално доказивање како је нас нормалних много више него Ћација. Па, хвала Богу, да је тако, али та чињеница и стални доказ исказан на улици нису довољни. Мора се учинити неки много одважнији корак како би ствари почеле да се мењају. У супротном црно нам се пише. Земља остављена на милост и немилост Ћацијима и њиховом врховном комаданту и финансијеру нема апсолутно никакву будућност и осуђена је на нестајање.

ФОТО: Инстаграм

Немамо све време овог света да тражимо решење и нову рупу на саксији. Узмимо се што пре у памет док не буде прекасно за све. На Андрићевом венцу столује проклета авлија из које морамо хитно пронаћи излаз. Тамо је за ову генерацију побуњеног и пробуђеног народа Кајмакчалан. Ко то још не разуме никад ни неће.

Слобода не уме да чека, а ко не скаче тај је Ћаци!

Срђан Шкоро