У савременим демократским друштвима, секуларност државе представља један од темеља на којима почива начело једнакости грађана, без обзира на њихову религијску припадност. У том смислу, улога државе јесте да осигура неутралност у односу на религијске институције, гарантујући слободу вероисповести, али и спречавајући фаворизовање било које религије или верске заједнице.
У последње време, међутим, све чешће сведочимо присуству припадника војске и полиције на црквеним прославама, што отвара бројна питања и изазива забринутост у погледу поштовања принципа секуларности. Учешће униформисаних лица у верским обредима – било као почасна стража, учесници литургијских поворки или гости почасних места – шаље поруку која излази из оквира институционалне неутралности.
Злоупотреба државних симбола и ресурса
Припадници војске и полиције, у том контексту, не наступају као приватна лица, већ као представници државних институција. Њихово присуство у униформама на верским манифестацијама имплицира институционалну подршку одређеној религији, што није само симболички проблем, већ и потенцијална злоупотреба државних ресурса и положаја.
Ово отвара простор за поруку да се верска и државна моћ међусобно преплићу, што може водити ерозији поверења у непристрасност институција које би требало да служе свим грађанима подједнако – без обзира на њихова религијска уверења или њихово одсуство.
Порука “нико нам ништа не може” – опасност политизације вере
Један од најопаснијих аспеката ове појаве јесте сублиминална или отворена порука доминације и неупитности – „нико нам ништа не може“. Ова порука може се тумачити као покушај застрашивања или демонстрација силе, нарочито у контексту када се верска окупљања комбинују са националним симболима и државним апаратом силе. На тај начин се брише граница између црквене и државне власти, а вера се инструментализује за политичке циљеве, што је посебно опасно у друштвима са слабим институцијама и поделама унутар популације.
Шта значи секуларност и зашто је важна?
Секуларна држава не значи антирелигиозну државу, већ такву у којој држава не фаворизује ниједну религију, нити дозвољава да религија утиче на државну политику. Секуларност је предуслов за плурализам, толеранцију и миран суживот различитих идентитета и уверења. Кршење тог принципа, чак и у симболичким гестовима, може бити увод у дубље поделе и сукобе.
Закључак
Присуство униформисаних припадника војске и полиције на црквеним прославама у секуларној држави представља забрињавајући тренд који подрива основне принципе демократског друштва. У питању није само симболичка конфузија, већ стварна опасност политизације вере и милитаризације духовности. Такве праксе треба јасно проблематизовати и законски регулисати, како би се сачувала дистанца између цркве и државе, али и осигурала једнакост и слобода свих грађана – верујућих и неверујућих.
Бојан Јовановић
