Изјава министра унутрашњих послова Ивице Дачића “да су га преварили из међународне заједнице” када је потписивао Бриселски споразум, са собом носи много сумњи. Јер, 12 година касније управо на таласу Бриселског споразума коалиција око напредњака одржава власт. Сада смо сведоци проигравања на лопту “преварени смо”, а заправо оваква изјава је само симбол односа власти према најважнијем питању грађана Србије – Косову.
Дачић је изјавио да је Србија преварена приликом потписивања Бриселског споразума, односно првог споразума о нормализацији односа између Београда и Приштине.
„То је превара зато што нису нам тако говорили када смо потписивали Бриселски споразум. Ми смо у доброј вери ушли у све те договоре искључиво због тога да бисмо остварили компромисе који би били у интересу свих на Косову и Метохији. И на крају је Србија урадила све, а приштинска страна је од самог почетка почела све то да бојкотује и то уз отворену подршку неких земаља“, рекао је Дачић.
Требало би подсетити на околности пре потписивања овог споразума, али и пре доласка на власт коалиције СНС – СПС. Подсетимо на чувени састанак бившег председника Србије Бориса Тадића и такође бивше канцеларке Немачке Ангеле Меркел. Тадић је у Београду те 2011. одбио захтеве Меркел који су се односили на Косово. Она је тада на конференцији за новинаре, видно љута, испричала шта све Србија треба да уради када је у питању Косово.
Само годину дана након доласка на власт дуо Вучић и Дачић учествују у склапању споразума, због којег су у Србији проглашавани издајницима. Ако се из данашње визуре погледа споразум потписан у Бриселу, добија се другачији утисак од тога да су “преварени”.
Тада је Ивица Дачић био премијер земље и потписник самог споразума. Тадашњи потпредседник Владе Србије Александар Вучић, који је и сам учествовао у дијалогу са Приштином, изјавио да је у том тренутку, то био максимум који су могли да добију за Србе на Косову.
Он је додао да парафирањем споразума у Бриселу, Србија, није признала Косово, а изјаву косовског премијера да „споразум јамчи признање Косова“, назвао је нетачном интерпретацијом.
Ипак, после Бриселског споразума, уследио је низ потеза који је само потврђивао његову имплементацију. Поред честих изјава самог врха државе да поштује све потписане споразуме, уследила су још два документа, попут Вашингтонског и Охридског споразума. У Вашингтонском споразуму је договорена економска сарадња у “мини-Шенген” зони између Србије и Косова.
Охридским споразумом, у тачки четири, ставу два, који су (макар усмено) прихватили и српски председник Александар Вучић и косовски премијер Аљбин Курти, експлицитно стоји да се „Србија нец́е противити чланству Косова у било којој међународној организацији“.
Ипак, Вучић је “искусно” сву кривицу свалио на друге, а његовог потписа нема ни на једном наведеном документу.
Текст: Нова.рс
