Добио је Никола Лазетић једногласну подршку да води Фудбалски савез Београда у наредне две године. Све је лепо у атмосфери општег сагласја да најпопуларнијем спорту следе процват и још лепши дани.
Увек неко „али“ срећу квари…
Како запослени у ФСС може да води београдски савез, је ли последњим избором поново погажен Статут ФСС, да ли су директор млађих селекција и председник ФС Београда неспојиве и функције у сукобу – намећу се кључна питања после најновијег преседана у фудбалским форумима.
А шта каже „закон“?
Чудно је и логички непојмљиво како запослени у српској кући фудбала, у овом случају директор млађих репрезентативних селекција, може да води београдски савез. Србија је земља фудбалских чуда, закони се свакојако читају и тумаче, навикли смо на то одавно… Како коме воља!
Лазетићев избор, може, али и не мора да буде супротан члану 78 „устава“ српске куће фудбала, у којем стоји:
„Запослени и на други начин радно ангажовани у ФСС по било ком основу, не могу бити делегати у Скупштини ФСС и чланови Извршног одбора, или било којег статутарног органа, или тела ФСС.“
ФС Београда, као територијални фудбалски савез, подређен је, или се налази у надлежности ФС Србије. Овај део, такође, регулише највиши правни акт ФСС.
Неспоран је други део. Као један од директора, запослен у стручној служби ФСС, Никола Лазетић у овом тренутку не би могао да буде ни члан Извршног одбора ФСС, иако као председник београдске куће фудбала по аутоматизму има право на то место…
Тај део регулисан је и чланом 54 Статута ФСС. ИО броји 15 чланова и једно место заузима и председник ФС Београда. Запосленима, што је случај са Лазетићем, нема места у „фудбалској влади“. Пракса је да регионалне савезе, у ИО ФСС, представљају председници. Није, ипак, то обавазујућа норма.
Пред Лазетићем се, у овом тренутку, без обзира на све, налази јасан избор: директорско, или председничко место! На оба не би могао… Или у фудбалској Србији све, ама баш све, може?
Бранко Спасојевић (Извор: Спорт клуб)
