Србија је пре више од 220 година, тачније 15.02.1804 године отпочела своју борбу за слободу и стварање модерне српске државе. И у томе је успевала док је за непријатеље имала стране окупаторе. Међутим данас су прилике далеко горе и теже, борба је перфиднија, противник је подмуклији. Непријатељи српског народа и српске државе се крију и у Скупштини Србије, причају српски језик и не презају ни од чега. За стварање државе 21 века, потребно је много више памети од привида парламентарне борбе.

Све је обесмишљено. И истина, и правда и слобода. Овде се за системско убиство каже да је случајност, за издају се додељује ордење, а за Војводину као најтолерантнији део Србије доноси се ратнохушкачка Декларација. Вучић сам црта непријатеље Србије, Вучић сам „црта“ и своју опозицију…

Скупштина Србије већ одавно није репрезент народне воље. Скупштина Србије служи за скупштински циркус и представе Вучићевих сарадника. У Скупштини би морале да седе најумније главе, са огромним професионалним и међународним искуством, али на жалост седе разне Кебаре, Лангуре и Ристичевићи.

ФОТО: Фонет

СНС са коалиционим партнерима је сасвим сигурно изгубила поверење у бирачком телу. Питање је и колико су га и имали, с обзиром да су покрали изборе у децембру 2023. године.   

Студенти су данас представници водеће друштвене снаге. Они можда нису странка, нису ни парламентарни али су сигурно најбројнији. Трећину Србије су извели на улице.  Студенти су снага која мења Србију, мења српско друштво из својих темеља. Они су ставили идеале испред свега. Њима су срца пуна правде, слободе и мира. Студенте нико нема право да своди на страначке предлоге, нити на борбу за ко зна чије интересе.

Студенти не траже прелазну Владу од постојећих посланика. И потпуно ми је нејасно зашто то моје колеге из опозиције траже. Зашто се тако наметљиво и самопрокламовано нуде, када за тако нешто немају подршку ни свог чланства. Студенти сигурно нису пешачили од Београда до Крагујевца, да би нпр неки шеф посланичког клуба био министар у прелазној Влади.

Студенти се сигурно нису смрзавали целу зиму и спавали на отвореном, да би се створили услови постојећој опозицији да сама сређује бирачки списак, а да притом велика већина њих тај списак никада није ни видела. На изборну крађу и грешке у бирачком списку се пристало још у децембру 2023. године, када је опозиција ушла у Скупштину знајући шта се дешавало. Та врста неискрености и одустајање од борбе за изборне услове су и натерали студенте да уђу и у ову борбу. Студенти су најозбиљнији фактор за разрешење ове политичке кризе. Они су свој интегритет доказали. Они су поднели највећу жртву. Њихов активизам је недвосмислен.

Неприхватљиво је да се ова скупштинска опозиција, сматра једином, а знамо да у парламенту нема ни покрета Сава Манојловића, па ни представника Прогласа, и што је најважније нема Студената са својим професорима. Ова скупштинска већина је преварантска јер је сачињена и од Милице Заветнице која се до јуче представљала као опозиција. У овом скупштинском сазиву је и Бранимир Несторовић опозиција, а није дозволио смену Вучићевог режима у Београду.

Све ове аномалије постојећег скупштинског сазива су очит разлог да се стање мора мењати што пре. Очигледно је да ако имате из дана у дан све више људи на улицама, да је и заинтересованост у народу за смену режима већа и то се мора искористити вероватно и појавом нових снага са решењима. Нека овај пут то буду аполитични лидери са компетенцијама и завидним биографијама, а не постојећи страначки прваци без кредибилитета.

Студенти са професорима су најпозванији да диктирају промене у друштву, и никада се не бих сложила са аналитичарима и мојим колегама из опозиције који сматрају да студентима недостаје политичка артикулација. Они су нам показали како искрена борба мења Србију и како се мењају прилике у њој. 

Славица Радовановић, самостална посланица