Ја сам адвокат. Ја сам 23 године свог живота дао зарад школовања и још увек се школујем. Сваког дана читам прописе, судску праксу са својим сарадницима, у циљу квалитета у пружају адвокатских услуга. Ја на мојој канцеларији не држим заставу Србије, немам камере. Никога се не бојим, јер сам пред Богом чист, радим сваки предмет професионално, у најбољем интересу клијента.
Тако сам се понашао и кад сам био од 2012. па до 2015. године начелника Градске управе (НГУ) Града Крушевца. У овом послу имам ту привилегију да могу да изаберем кога ја хоћу да заступам. Једно време сам и Град заступао. Али од 2015. године више нисам хтео. Од тада СНС, у коју сам се учланио 2010-2011, није та партија.
У моје време на радна места у ГУ сам се руководио искључиво професионалним интересима. За предлоге НГУ су гласали сви одборници и власти и опозиције. Но, када се власт учврстила на изборима 2014. године, радикали су се вратили на почетна подешавања. Ја их такве никад нисам заступао, њихова логика је мени настрана. Битно је да тапшеш, без мозга да извршаваш партијска наређена. Да примиш плату, да у знак захвалности даш 5% у касу. И кад си послушан онда није важно да ли нешто знаш. Пожељно је само да си послушан.
И да вређаш, вређаш. И када струка проговори да нешто не ваља, онда га вређаш, вређаш, надеваш надимке. Време антиинтелектуализма је наступило. Та врста простаклука, свакодневног и целодневног, је страшно заразна. Постало је свима лакше да се воде принципом „нема везе“. Само ћути, чекај да прође. Па неће да прође! У суду отварају кладионицу, нема везе, нова зграда суда, обећавана пре три године, није ни почела да се прави. Нема везе.
Сав тај простаклук доводи до Соње. И да простаклук буде још већи, сада ће овог „човека“ што је возио да осуде за покушај тешког убиства. И сви ће да ћуте, почев опет од тужиоца, да каже да, колико год да је то било ненормално, у радњама учиниоца са снимка нема места том кривичном делу. Али сви ћуте, нема везе.
Па има везе, правосуђе је између осталог мртво, јер дозвољава Пинку да им пише оптужнице. Јер свима је тако лакше. Битно је да си захвалан што примаш плату. Нема везе. Е па има везе. Уколико смо се одлучили да седмодневном обуставом рада дамо подршку студентским протестима, сматрам да не можемо да се задовољимо само деклараторном подршком већ и правничком, дакле оном чиме смо вични.
Ми смо сведоци у судницама нестанка судске гране власти, почев од наручених правних ставова, па до потпуног непознавања и злоупотребе ЗКП који је постао моћно оружје у рукама немоћних. Ухапшено тужилаштво које мора да пита за мишљење око свог посла у појединим предметима које изазивају пажњу јавности.
Стога је наша помоћ у томе што можемо помоћи младим колегама, око проширења и прецизирања захтева које упућују тужилаштву је да се тужилаштво изјасни о доказима у свим предметима који су у најмању руку, сумњиви јавности. Сматрам да својом обуставом рада треба да пружимо подршку колегама у судовима, да суде само по закону а не по сили, тужилаштвима да слободно раде свој посао, да оптужују увек кад за то има доказа…
Да колегама кажемо да се ослободе унутрашњег притиска и страха од губитка посла уколико не суде по било чијем укусу. Да их подсетимо на њихове студентске дане, када су они учили да бу положили испит, да буду правници, да се разликују од полусвета који суди по друштвеним мрежама. Када су мислили да је истина све што пише у законима, да је довољно да раде само оно за шта су школовани.
Да није битно како се зове градоначелник, да не морају да буду добри са њим, јер их од њега одвајају дипломе коју су са муком на факултету, са индексом у руци заслужили. Да им дамо подршку, да се тргну, да почну да се понашају као судије, а не као извршни орган власти, што су, очигледно постали.
Бојан Бјелановић, адвокат из Крушевца
