Поуке пада Асада за Вучићеве слуге

Вучић каже да неће као Асад побећи. Лаже. Пре или касније ће брзином муње покушати да нестане из Србије. Зато је, с друге стране, Трамп рекао истину када је кратко и јасно објаснио што се пре пар дана догодило у Сирији. „Асад је нестао. Његов заштитник Русија више није била заинтересована да га и даље штити“. 

Укратко, Москва је изненада ушла у рат у Сирији 2015. године и у тој фази сукоба помрсила рачуне Западу и Турској. То је био њен бочни одговор на мајдански удар на њене виталне интересе у Украјини 2014. У њој је исте године и директно почео рат који је кулминирао 2022. године, а траје до данас.

Сада се назиру обрисе мира на европском истоку. Како је новоизабрани амерички председник најавио – понудиће Кремљу да задржи територије које је руска војска ставила под своју контролу, а захтев остатка Украјине да уђе у НАТО биће замрзнут на 20 година. Уз то ће, тврде упућени у Москви, и најболнији елементи антируских санкција бити укинути. 

Јавна тајна је да је Доналд од Владимира за укидање финансијских и енергетско-извозних баријера затражио контрауслугу у виду блискоисточног аранжмана повољног за Израел, што подразумева радикално сасецање иранског утицаја у непосредном окружењу јеврејске државе. Опет, Руси и нису имали задатак да на копну буду кључни фактор борбе против побуњеника. То је био посао Ирана, који је (да сада не улазимо у разлоге за то) ту подбацио. 

У таквим околностима Путин је климнуо главом представницима САД. Коликогод велике силе негирале да је у том контексту дошло до пада Асадовог режима, несумњиво је тако. Ради се о ширем геополитичком аранжману чији је Сирија тек елемент. У неком тренутку (и то не тако далеком), на нашу срећу ипак у другачијим условима, до сличног ће неминовно доћи и у вези са нама.

Асад је са породицом и богатством (које раније није склонио) преко ноћи од стране Руса евакуисан на безбедно. То ће се, вероватно, догодити и са породицом Вучић на челу са Алеком без Косова, када његови западни ментори процене да је смрад тоталитаризма у срцу Европе постао неподношљив, док све снажнији отпор грађана Србије ремети даље реализовање на нашим просторима економских и геополитичких интереса великих играча.  

Онда ће они сести за „округли“ сто те ће се договорити око нове поделе акција и модела заштите у Србији и њеном окружењу онога до чега им је стало. Наравно, то ће – као и обично – симболички бити покривено „аутентичним“ унутрашњим променама код нас. Њихов почетак биће одлазак овдашњег спин диктатора некуд из седам мора и седам гора. Али, као и у Сирији, у авиону неће бити места ни за већи део његових „најближих“ сарадника а камоли за ниже рангиране лакеје. 

Вучић и његови заштитници све њих доживљавају као јефтину потрошну робу. Тим пре нико неће водити рачуна о обичним јуришницима из БИА, полиције, владајућих странака. Тек је њихова цена за господара багателна. Третирају их као љуски бофл. 

О томе би требало да размисле док гледају сцене извођења Асадовог премијера, кога је он оставио на милост и немилост победницима, из кабинета, од стране припадника безбедносних снага новоуспостављених власти. А то је само врх брега хапшења и обрачуна који се на нижем нивоу одвијају широм Сирије.

Осим донедавно „владајуће породице“ и пар њихових најближих људи (рођака и оних који контролишу новац који су склонили у иностранство) остали су остављени на милост и немилост победницима, у арени у коју су они продрли гладни и бесни као тигрови. 

Нека о томе – да то још једном нагласим – размисле припадници СНС фаланги али и њихови шефови. Вучић данас још наизглед јесте недодирљиви господар ове земље али врло брзо неће га у њој бити. Остаће они који сада, уверени да су некажњиви, за његов рачун чине разна недела.

Нека мућну главама – не због морала и националних интереса (илузорно је да ће их све то одједном мотивисати), већ ради себе – и сагледају последице онога што раде. Ако престану да то чине, помоћи ће и себи, и другима. Несрећа ове земље у целини биће скраћена, а многи, са обе стране политичког фронта, лично неће пострадати као што ће иначе бити случај, док Вучић опскурно покушава да продужи трајање своје већ умногоме труле аутократије.

Крајње време је, отуда, да они који чине шрафове механизма на коме она почива, престану да пролонгирају нашу патњу и раде у прилог сопствене пропасти. У противном, Вучић ће их без трунке гриже савести оставити да се подаве у отровном сосу који сада по његовом наређењу праве! 

Драгомир Анђелковић