Сумњиви типови који су претили српским навијачима у Риги су изгледа променили тактику на Европском првенству у кошарци – на мечу против Турске су покушали да предупреде и прегласају “пумпање” са трибина. Обезбеђење Арене је, сазнаје “Време”, морало да премести фамилије репрезентативаца на друга места.
Није ни почело интонирање српске химне на утакмици са Турском у среду, 3. септембра увече, а поједине породице српских кошаркаша већ су морале да устану са својих места.
Они иначе седе у близини клупе наше репрезентације, али је обезбеђење за њих морало да нађе нови простор. Разлог за ово склањање био је, како говоре извори “Времена”, долазак навијача које наши саговорници описују као “ћације” на трибине иза српске клупе.
“Ало, Мурате”
Одмах су кренули да воде навијање. Али не оно које иначе виђамо на мечевима репрезентације, већ су показали понашање познато на клупским утакмицама у Србији.
“Кренули су да се деру турским кошаркашима “Ало Мурате”, да вичу о Косову, али и оно класично навијачки код нас, звали су “Јави се исток”. Толико су били гласни и нападни да су фамилије кошаркаша, а неки су били и са малом децом, морале да се склоне”, додаје извор.
По њих је, додају, дошло обезбеђење Арене и направило посебна места за целу једну групу људи, који иначе седе на посебним местима која су предвиђена за најближе. На страну што на тим новим местима нису готово ништа могли да виде.
Нико да им одговори
Остатак Арене је, кажу, био збуњен. На њихово “Јави се исток”, није имао ко да одговори, јер су на источним трибинама мирно седели мешано Естонци, Летонци, Турци, Срби и остали навијачи најразличитијих нација.
Проблем је настао и за наше “обичне” навијаче који су се нашли на овим трибинама јер су се и они осетили непожељним на овим трибинама иза српске клупе. Неки од њих су отишли скроз на највиша места у Арени, а тамо им је пропао угођај који су платили неколико стотина евра, да би били близу терена.
Нова тактика је по среди
Овај догађај потврђује и Марко Дражић, уредник Њуз нета, познат као велики љубитељ спорта и навијач на кошаркашким утакмицама. Он је на мечу против Турске седео преко пута српске клупе, а каже да се први пут, да он зна, догодило да је неко на утакмицу репрезентације понео – бубањ.
“По изгледу тих неколико људи тик изнад клупе је било прилично јасно да су ћаци екипа”, говори Дражић за “Време”.
“Мислим да им тактика сада није била толико да прете, већ да они током целе утакмице стварају буку и диктирају песме које ће се певати, не би ли на тај начин спречили остале да пумпају”, наводи.
Он додаје да утакмица у наставку јесте била тензична и да је било много више људи него на мечу против Чешке. Како је било и турских навијача, неупоредиво је била већа бука.
“Али, готово сам сигуран да су ћаци послати да воде навијање. На кошаркашким утакмицама репрезентације нисмо раније имали неку организовану групу која води навијање, намеће одређене песме, а поготову нисмо имали навијаче са бубњем”, каже Дражић.
Уредник Њуз нета говори како је прегласавање потенцијалног пумпања, за разлику од претњи људима, “свакако много перфиднија тактика”.
“Они не чекају да крене пумпање па да иду да прете људима, него од првог минута наметну контролу, стварају константну буку, чиме контролишу навијање”.
Текст: Време
ФОТОГРАФИЈЕ: КСС/ФИБА
