Тема Моста Радија Слободна Европа била је однос Српске православне цркве према студентским протестима. Саговорници су били Драшко Ђеновић, верски аналитичар из Београда, и Владимир Вељковић, историчар из Ниша који се бави питањима религије.
Омер Карабег: Изјавом патријарха Порфирија приликом његове недавне посете Москви да су студентски протести у Србији такозвана обојена револуција Српска православна црква је ставила до знања да има негативан однос према студентском покрету. Тај став је изречен готово шест месеци након почетка протеста. Зашто је врх Српске православне цркве толико оклевао да се изјасни?
Драшко Ђеновић: Оно што је изјављено у Москви у ствари је став патријарха, али то није и став Српске православне цркве. Постоји и епископи који су уз студенте. Мислим да црква није јединствена у одрицању од студената. Изјавом у Москви патријарх и врх цркве су се одредили према протесту. То није први пут. Имали смо и ону чувену изјаву где је речено да студенти живе у неком свом паралелном универзуму, па су касније због негативних реакција покушали да се оперу тако да су рекли да је то став чиновника који ради у Патријаршији што наравно није тачно јер ништа на сајту Патријаршије не може да се објави тек тако – да не прође проверу.
Мислим да патријарх није био свестан да ће оно што је говорио у Москви да изађе у јавност и сада ће црква морати да доста ради на томе да побољша свој рејтинг с обзиром да је патријарх својом изјавом пољуљао углед цркве јер знамо да је добар део народа уз студенте. Црква не сме да буде ни уз опозицији, ни уз власт, она мора да буде неутрална тако да мислим да му ово није требало.
Омер Карабег: Господине Вељковићу, да ли и ви мислите да став патријарха Порфирија према студентским протестима је пре свега његов став, а не и став Српске православне цркве?
Владимир Вељковић: Зависи како гледамо на цркву. Ако посматрамо црквени врх, патријарха и Синод, онда црква није уз студенте. Патријарх од почетка протеста није подржавао студенте. Давао је уопштене изјаве у смислу да смо сви браћа. Међутим, када је реч о паду надстрешнице у Новом Саду, постоје само две стране – или подржавате режим који не жели никакву одговорност због пада надстрешнице или сте уз студенте који траже одговорност.
За свих ових шест месеци патријарх није повукао јасну дистинкцију. Све се завршило његовом изјавом да је то обојена револуција коју је дао у Москви где је отишао као нека врста дипломатске претходнице Александра Вучића. С друге стране, имали смо поједине епископе, они су у мањини, који су дали подршку студентима и оградили се од тога да се студенти називају „српским усташама“ као што их је назвао крушевачки владика Давид. На протестима су се појављивали и локални свештеници, а у неким местима су студенте поздрављали црквеним звонима.
Текст: Мост Радија слободна Европа
