На неподношљиво ружан и потказивачки начин говорити о српској побуњеној младости, студентима и свим другим грађанима, који ових месеци разбијају окове ауторитаризма у Србији, и то пред председником друге државе, врхунац је бешчашћа и недостојности, оцењује историчар Миливој Бешлин, осврћући се на наступ, изречене ставове и квалификације о “обојеној револуцији” патријарха српског Порфирија у Москви пред руским државним и црквеним руководством.
Да ствар буде гора, наводи Бешлин, Порфирије не само да је “врло јасно рекао да би Србија требало да буде део Путиновог пројекта тзв. руског света”, већ је многима промакло да је он “говорио и у име Босне и Херцеговине и Црне Горе, суверених држава”.
“Обећавајући Владимиру Путину да ће му на тацни дати и ове две државе, као део некаквог замишљеног пројекта ‘руског света’, патријарх је нанео неопростиву срамоту и себи и Србији и то ће остати уписано као сведочанство и један од најгорих аката слуганства у историји српских црквених великодостојника”, поручио је Бешлин за портал “Симптом”, и додао да је реч о слуганству “не само према Путину него и према Вучићу, за ког је ишао у Москву да прокрчи пут на параду, 9. маја”.
СНИСХОДЛЈИВОСТ ПРЕМА ПУТИНУ СРАМНА И НЕПРИХВАТЛЈИВА
По речима Бешлина, чињеница број два која је промакла многима јесте и да су без икаквих моралних скрупула, двојица архијереја СПЦ, Порфирије и Иринеј (Буловић), отишли на ноге и “љубили скуте”, како је навео, “оптуженом ратном злочинцу”.
“Снисходљив приступ Путину, са моралне стране је нешто ретко упоредиво са било чиме и крајње неприхватљиво. Мислим да је чин Порфирија (Перића) можда историјски упоредив са администратором патријаршијског трона за време нацистичке окупације, Јосифом Цвијовићем, као губернатором на месту СПЦ, у ситуацији када је тадашњи патријарх Гаврило Дожић био интерниран. Можда ово неком звучи као тешка паралела, али Порфирије и Иринеј су отишли да служе ‘злочиначком режиму’”, наглашава Бешлин.
“Обојена револуција” као патријархов наратив у Москви, а ни речи врха Цркве о мучком нападу с леђа соничним или неким другим оруђем на мирне грађане док је трајао 15-минутни помен страдалима испод надстрешнице у Новом Саду, за време протеста 15. марта у Београду?! Безличне и бледе осуде напада на студенте и остале грађане на улицама; пробијање и повређивање грађана на раскрсницама итд., са жељом да се смире страсти, али без упирања прстом у стварне кривце и инспираторе и налогодавце тих непочинстава?!
Ћутање врха Цркве на све поменуто Бешлина нимало не изненађује јер је, каже, све изговорено у Москви “једнако срамотно као ћутање на све ово насиље у Србији према мирним грађанима и крајње мирољубивим студентима”.
НИКАД НЕВИЂЕНА НЕСАМОСТАЛНОСТ ЈЕДНОГ ПОГЛАВАРА СПЦ, “МАЛОЛЕТНИ ПАТРИЈАРХ”
“Патријарх говори језиком ‘Информера’, најгоре хушкачке пропаганде Вучићевог режима. Никада се видљивије у модерној српској историји није очитовала таква несамосталност једног поглавара СПЦ. Очигледно да Порфирије има налогодавца у виду Александра Вучића, чијим језиком говори, али да осим њега има и ментора изнад главе – оног који је седео поред њега у Москви (владика бачки Иринеј). Можемо рећи практично ‘малолетни патријарх’, јер се нисмо до сад сусретали са поглаваром СПЦ који мора да има с једне стране политичког шефа, с друге ментора који га води за руку и строго контролише шта ће овај да изговори!” указао је Бешлин и приметио да је новој епизоди подаништва у Москви Порфирије придодао и “лош говор руског”.
“И то ће остати записано. Без стигме садашњи патријарх неће моћи да прође када једног дана падне Вучићев режим.”
На питање да ли очекује, услед свега, нека унутрашња превирања у оквиру Цркве, с обзиром на чињеницу да постоје и прогресивнији гласови и струје унутар СПЦ који су се ограђивали од саопштења Информативне службе СПЦ и стајали на страни студената и побуњене младости, Бешлин каже да је Црква поприлично “конзервативна и затворена институција, али је евидентно да патријарх, тиме што је унизио и себе и СПЦ, јесте дискредитован, и његов кредибилитет је непобитно урушен”.
“Не знам сличан случај да је један патријарх имао тако слаб и низак утицај у друштву и унутар саме Цркве. И до мене допиру неки гласови да не само епископи него и свештенство гаји презир према Порфирију. Да ли ће се то незадовољство очитовати на предстојећем Мајском сабору СПЦ и(ли) моћи артикулисати као неко организовано незадовољство, видећемо”, закључује Миливој Бешлин.
Симптом/М. М.
