“Режим неповратно губи легитимитет услед великог општенародног бунта чији су главни протагоности српски студенти”, оцењује политички аналитичар и директор Центра за регионализам Александар Попов.
Он у изјави за портал “Симптом” иако напомиње да је криза у српском друштву таква и толика да ју је готово немогуће контролисати – поготово, каже, то није у стању владајући режим – није могао да процени и њен исход, наводећи да би то било могуће да су околности у нашој земљи другачије.
“Избори, редовни или ванредни, у нормалним околностима би свакако били решење нагомиланих друштвених тензија, али у Србији делује као тешко замислива чињеница да владајући напредњаци под било којим околностима и било када мирно предају власт другоме; договор две супротстављене и антагонизоване стране о минимуму фер и поштених изборних услова не делује ми као реалан и остварив, те с тим у вези не видим како би се читава прича распетљала. Једино уз један жесток притисак европских институција и политичара можда је могуће доћи до некаквог решења”, истакао је Попов.
Према његовом мишљењу, у актуелној кризи режим је пропустио прилику за преговоре.
“Пропуштен је моментум да се преговара са протестантима и побуњеним делом друштва. Власт од првог дана када су протести почели нема прави одговор на кризу и то је било очигледно. Мислим да је пређена црта када је могла да тражи компромис и преговара. Овако улазимо у све озбиљније и озбиљније фазе”, каже саговорник.
На питање о доприносу студената читавој ствари и антирежимском бунту, Попов одговара “да није било студената сигурно је да бисмо и надаље, готово унедоглед, имали статус кво”.
“Студенти су урадили многе важне ствари, до сржи раскринкали криминалну и коруптивну хоботницу СНС-а, успели у намери да подигну енергију код грађана и практично је држе високом све време. Такође, вешто су успевали да досегну до европских партнера и институција где су указивали на аномалије режима, који је заправо по свим критеријумима антиевропски. Они су својим акцијама и до Брисела и до Стразбура освешћивали ЕУ да не треба да подржава један такав режим”, наглашава Попов.
Упитан очекује ли ипак расписивање ванредних избора у неком скоријем року, аналитичар каже да се из досадашњег искуства са режимом да закључити да ће до избора доћи “онда када припреме све могуће манипулације како би могли да прогласе победу”.
“Вучић је прибегавао ванредним изборима и досад се на њих ослањао онда када је био сигуран да ће победити. То су биле изборне преваре и крађе, са лажним бирачким списковима, уценама, застрашивањима, подмићивањима и свакојаким корумпирањима бирача. Супротно, Вучић их није расписивао ни у једном случају где није био сигуран да ће победити. Исто можемо да очекујемо и убудуће”, наговестио је Попов, истичући да су у власти свесни да ће “добар део њихових функционера, због степена огрезлости у корупцију, када сиђу с власти, завршити у затвору”.
Отуда, каже, у њиховим редовима страх и појачани вид репресије коме сведочимо последњих недеља, “којима се покушава грчевито бранити садашња позиција, на дуге стазе неодржива”.
“Међутим, то је мач са све оштрице. Како они појачавају репресију, то доводи до другачијег ефекта и људи постају све више бесни. Тај бес због репресије шири се као епидемија и видимо са колико жара и енергије се протестује у Ужицу последњих дана, затим у Новом Саду али и другим местима. Грађани су, чини се, овога пута, упорни да истрају у свему”, закључио је Попов.
Симптом/М. М.
