У данашњој Србији, друштвена поларизација постала је свеприсутна појава, остављајући траг у свакодневном животу и политичком дискурсу. Раздељени у таборе, као да живимо у паралелним универзумима где свака страна има своје канале, своје информације, па чак и своју верзију стварности. Тај јаз међу људима није случајан, већ дубоко укорењен кроз институције и медије, који се прилагођавају тако да задовоље само већ постојеће ставове својих присталица.
За једне, извор информација су канали националне фреквенције, док су за друге једини веродостојни извори тзв. опозициони медији, као и разни подкастови, који се често обраћају једно-те-истој публици. И тако, једни гледају једне, други гледају друге. И док та подела наизглед омогућава избор, у пракси она додатно појачава поларизацију – затвара људе у сигурне зоне где не чују ништа што би могло да им наруши постојећа уверења. Тако се развија ситуација у којој свака страна потврђује само своје ставове, док другу одбацује као ирелевантну или, још горе, прљаву.
Питање које остаје јесте – како да изађемо из овог зачараног круга? Да ли је могуће пробити баријере које нас држе у малим, затвореним круговима? У тренутку када политички лидер једне стране изговори нешто што опозиција доживљава као апсурд или манипулацију, његовим присталицама то делује као једина истина. И тако, свака страна наставља да подржава своје медијске канале, своје подкастове и емисије, а опозициони гласови остају унутар истих кругова који их већ подржавају.
Али прави изазов за све политичке актере лежи у потреби да пробију зидове ехо-комора, да се обрате онима који их иначе никада не би чули. То подразумева излазак из сигурне зоне и сучељавање са онима који су до сада можда о њима слушали само негативне ствари. Занимљив пример у овом смислу је телевизија КТВ Зрењанин, која настоји да укључује све стране у своје емисије, омогућавајући простор за различите гласове и перспективе. Тај инклузивни приступ указује на могућност стварања простора за дијалог, упркос непомирљивим разликама.
Ако желимо истинску промену, неопходно је преиспитати медијске стратегије, приступ комуникацији и вољу за дијалогом. Докле год политичари, јавне личности и обични грађани остају затворени у својим таборима, суочаваћемо се са проблемима који делују нерешиво.
Разбијање баријера између супротстављених страна може и мора бити први корак ка друштвеном оздрављењу.
Стефан Мегић, филолог, писац, колумниста, теоретичар поп културе и главни и одговорни уредник портала Глас Ћуприје.
