После свега што се дешавало пре, за време и после локалних избора у Зајечару и Косјерићу, два закључка су неспорна.
Прво, студентска операција заустављања, уништавања, ратом и криминалом готово на смрт оболелог друштва, даје прве резултате. И друго, морамо дефинитивно престати да доживљавамо и третирамо Александра Вучића као политичара, па још уз то и председника државе.
Не само због тога што се понаша као чувени француски краљ Сунце, Луј XИВ познат по изреци „Држава то сам ја“, па глуми председника државе, председника Владе, министра свих министарстава, власника Скупштине, Народне банке и буџета Србије, уставног и врховног судију, директора свих медија и ректора свих универзитета, већ више због увреда којима свакодневно обасипа нашу децу, њихове наставнике и професоре, као и све нас грађане који се противимо његовој самовласти и свевласти, називајући нас терористима и нацистима. Морамо коначно попу рећи да је поп, а бобу да је боб.

Јер када после изборног дана у два града, резултате не саопштава градска или општинска изборна комисија, већ то противно свакој правној номенклатури ради „ненадлежна институција“ председник Републике, онда је то необорив доказ да он себе доживљава као краља, а нас као своје поданике. Прорадила је подсвест тог човека хулиганске свести, па нам је овога пута и не хотећи, открио како је добијао све досадашње изборе. Унезверен и избезумљен од сазнања да је упркос свим криминалним радњама, његово злочиначко удружење СНС поражено и у Зајечару и у Косјерићу, лажни политичар, лажни председник и лажни српски патриота, саопштавајући резултате, рекао је од речи до речи, цитирам: „Све што живи у Косјерићу, све живо изашло је да гласа против нас и опет било је више оних који су гласали за нас“.
Био је то најтачнији опис свих његових изборних победа за 13 година неограничене владавине. Другим речима сви гласају против нас, али ми побеђујемо јер имамо више гласова. У преводу: дупли бирачки спискови, гласови мртвих душа, бугарски возови, гласање људи доведених са стране. Бирачки списак пронађен у зајечарском контејнеру то недвосмислено потврђује.
То је тај вишак гласова које увек добијају он и његово злочиначко удружење СНС. Да је лажов и преварант каквог мајка више не рађа, видело се непосредно после његове изјаве тужног и избезумљеног лица, да су победили у Косјерићу. На сајту РИК-а појавили су се записници са свих изборних места по којима је СНС добио 3.686, а листа Уједињени за Косјерић 3.739 гласова.
Једина истина гласи: Опозиција је победила и у Зајечару и у Косјерићу. Све остало је лаж, лоповлук и криминал.

А истина је такође да већ више од два месеца, неостварени вођа фудбалских хулигана на месту председника, блокира живот у целој Србији, пре свега у центру Београда бранећи своју тиранску власт и покушавајући да митинзима пред увек истим плаћеним или уцењеним људима, уместо злочиначког удружења СНС, оснује некакав Покрет за народ и државу и то под слоганом: „Не дамо Србију“. Као човек коме је он преко својих пропагандних сатрапа и скотова у таблоидним медијима, недавно прилепио етикету највећег србомрзца, узимам себи за право да у наставку приче будем личан и да кажем следеће.
Како то мислиш да не даш Србију? Да ли ти је то деда из Чипуљића крај Бугојна у Босни оставио ову земљу у наслеђе? Имамо ли и ми потомци предака који су гинули у силним ратовима за ову земљу, право на ту Србију коју ти не даш? Ти који деценијама као лажни политичар живиш од лажи, преварама, на грбачи српских грађана, не даш Србију нашој деци, коју називаш терористима и нацистима.
Пребијаш их хапсиш и судиш, само зато што су ти рекли оно што пише у важећем Уставу да си ненадлежна институција за њихове захтеве, којима траже правду за 16 жртава твоје корупционашке власти у Новом Саду. Ратни хушкачу и профитеру, ја се у име свих грађана Србије захваљујем тој нашој деци, матурантима и студентима, њиховим наставницима и професорима. Јер да није било њих, ми грађани Србије бисмо и даље бауљали у вашем вишестраначком лавиринту лажних политичара из деведесетих година прошлог века.
Наиме, тада је по наређењу највећег политичког зликовца Слободана Милошевића, Служба како колоквијалним језиком називамо нереформисане институције државне безбедности још из комунистичких времена, створила вишестраначки систем у коме се странке позиције и странке опозиције смењују на власти, без икакве друштвене контроле и одговорности.

Та лажна политичка, а у ствари властодржачка елита, не дозвољава да ико други уђе у њихов лавиринт. Зато је данашњи шеф тих државних разбојника и назвао студентски бунт обојеном револуцијом. Студенти су грађанима својим Нишким едиктом о слободи, држави, правди, младости, достојанству, знању, солидарности и будућности, открили пут којим се излази из тог параполитичког лавиринта слобизма, шешељизма и вучићизма.
Ослобађање Зајечара и Косјерића, ма шта ти бандиту мафијашки тврдио, први је резултат седмомесечне побуне. И студенти и грађани Србије морају међутим при томе имати на уму да је на друштвеној и политичкој сцени и даље присутно епско зло које је снашло Србију у лику и делу Александра Вучића.
Да не постоји ниједно од безбројних злодела према народу и држави, већ само инсталирање ратничких чадора и безброј смрдљивих пољских клозета у самом срцу главног града, којим се већ више од два месеца понижавају Београђани и њихови гости, било би довољно да се тај мафијашки бандит уклони са друштвено-политичке сцене. Јер то је поуздани доказ да та људска ништарија никада неће предати власт на изборима.
Црква има својих десет Божјих заповести, цивилизоване државе законе, а Србија је и даље оперисана од свега тога. У њој и даље постоји само један закон, а то је воља једног јединог човека. Њему се за свагда мора рећи да му је место иза решетака, а не на изборној листи.
Милојко Пантић (Извор: Данас.рс)