Писмо гимназијалцима Бора: У овој борби сте већ победили

Драги гимазијалци,

Пре свега желим да се поклоним вашој храбрости и достојанству, и да Вам као бивши ђак, тада средње школе Бора Станковић, пружим безграничну подршку и поштовање.

Ових дана у школском дворишту и на улицама стичете једну од најважнијих лекција у животу. То су лекције које од вас праве људе достојне највиших вредности које један живот може да има. Видети вас тако младе, паметне, лепе и решене да живите боље него што је била која генерација имала прилику да живи, најлепша је слика икада виђена у Србији. Слобода је највећа врлина коју човек може да поседује. Без слободе човек није људско биће, већ неко коме глава служи да клима онако како неко други хоће. 

Тај несрећни човек који вас свакодневно напада због тога што сте ваше младе вратове подигли у небеса, жели да будете попут њега – да климате главом истим онима који над њим имају моћ. Захваљујући њему, а говорим о том председнику општине Бор, апсолутно сте сигурни да сте на правој страни у овој борби за нашу лепу и вољену Србију. Ти и такви партијски кадрови ништа паметније за три месеца нису ни могли да смисле сем средњег прста којима фарбају зидове и дворишта школа.

Знам да су то велике речи, али ви сте оно најбоље шта Србија има и то није мало бреме. Ми старији много тога нисмо успели, али смо успели да видимо вас у овој борби у којој сте већ победили. Ми, можда нисмо знали, или нисмо смели, али ви знате, смете, и што је најважније, немате страх. Страх је највећи непријатељ. Људи се плаше без разлога. Остаћу без посла, даће ми отказ, не смем због деце, а деца су на улицама. Све су то пролазне ствари. Данас посао оде, други дође. И обично буде бољи. И никада не прелазите лако преко речи – Морао сам. Само се једно мора, а ви сте, Богу хвала, много далеко од тога. Имате посао пред собом који морате да завршите и који је, срећом, вама запео.

Ви се данас не борите срцем само за достојанство ваших професора, већ се борите да живите у нормалној држави. Професори треба да буду поносни вас имају. Међу тим професорима има и оних са којима сам делио школску клупу и најлепше тренутке на малим и великим одморима. Само заједно можете да се успешно супротставите безумљу, страху и тами.

Будите истрајни и солидарни у свему што радите. Раширите своја крила колико год можете и верујте у себе. Ако верујете у друге, попут тог несрећног председника општине, џаба вам све. Савијаће вас несвршени ученици, купци лажних диплома, власници партијских књижица. Главу горе, поглед право, и само мирно и достојанство.

Ненад Кулачин, новинар и некадашњи “Борин” ђак

Фото: Фонет/Марко Драгославић