Као што сам и најавио, млађани градоначелник је у емисији МАТ БН телевизије потврдио да је перформансима у Бањалуци званично почео нову кампању за двије функције, прво предсједника ПДП-а а потом кандидата опозиције за предсједника Републике Српске. Не само да је спремна кандидатура већ и тактика, а млађани револуционар и градоначелник открио је да је кључ побједе у неспавању.
„Спаваћу мање, устајати раније и више радити на терену, обилазити Републику Српску и градити одборе, а у Бањалуци имам тим предвођен Небојшом Дринићем и Кресојевићем који ће да ради велики посао,“ парафразирам побједоносни усклик Станивуковића. Иако је љетос на сједници Предсједништва ПДП-а усвојена одлука да Станивуковић неће бити кандидат за предсједника ПДП-а, договорено да Бореновића наслиједи Игор Црнадак, а да заузврат се подржи његова кандидатура за градоначелника Бањалуке, после избора Бореновић и Станивуковић су погазили договор и ријеч, што је њихов познати манир у понашању, а одлазећи предсједник одрадио је на терену посао по одборима и по свему судећи, како ствари сада стоје, противкандидат Ненад Вуковић нема пуно шанси.
Као и протеклих дана, Станивуковић није покушао да одговори ни на једну моју дискусију и текст, покуша нешто да оповргне и демантује а чињенице су неумољиве. Пуне четири године он је био сервис и банкомат Додикових и СНСД-а, напунио им бисаге до врха намјештеним тендерима и пословима за прву фамилију и тајкуне блиске власти, од породице посланика СНСД-а Илић, Корићанца и Младена Милановића Каје, који су добили десетине милиона марака тендера и послова од града Бањалуке, до кума Миле Радишића, Игора Додика и Проинтера, коме је дао дозволу да гради облакодер у центру града.
Станивуковић годинама није смио да писне нити спомене Додикове, ућутао се, сакрио породично стабло са дворским фирмама и престао да критикује власт, тврдећи да је постао мудар и сазрео, а онда преко ноћи одједном направио заокрет, вратио се на фабричка подешавања, постао поново „опозиционар“ који тобоже напада власт и изјавио да је био наиван протекле четири године, те изразио жељу да буде лидер опозиције.
Стиче се утисак да је све већ договорено, јер су челници, начелници и градоначелници СДС-а, од Вукоте Говедарице, Маринка Божовића до Милана и Ђорђа Милићевића, као и Јелена Тривић са својим присталицама, дошли испред Народне скупштине Републике Српске на скуп који је Станивуковић организовао и тако му јасно дали подршку за кампању коју ће водити наредне двије године.
Станивуковић је јавно потврдио амбицију да и формално буде кандидат за предсједника Републике након што га прогласе за лидера ПДП-а, а остаје да се види да ли ће СДС кандидовати Љубишу Петровића, који сада дјелује као дио тандема са Станивуковићем, или Милана Милићевића, Маринка Божовића… Оно што ме чуди је велика подршка Станивуковићу од стране СДС-а упркос чињеници да је пред изборе смијенио са функције извршног директора Водовода предсједника Градског одбора СДС-а Бањалука Жељка Раљића, уцјењивао и притискао чланство због чега СДС први пут од 1990. године нема одборника у Бањалуци.
Као и сваки пут до сада, од нас се вјероватно очекује да прихватимо договорено и свршен чин, безрезервно подржимо кандидате. Ми не верујемо у искреност брзих преображаја и наше је мишљење да кључну кандидатуру никако не може да добије неко ко је годинама био слуга и послушник Милорада Додика, одрађивао за режим све послове и задатке, минирао опозициону причу, настојао да потпуно уништи СДС и опозицију у Бањалуци, која није под његовом контролом, опстаје на власти политичком корупцијом и трговином, копирајући Додиков начин владања.
Небојша Вукановић
