Јавна критика, напад Емира Кустурице на Александра Вучића и власт у Србији преко свог подкаста, који је изазвао пуно реакција у јавности, и то на дан када се предсједник Србије састаје са Американцима и отвара стратешки дијалог са Сједињеним Америчким Државама, уз рок од 45 дана који је дао Русима и Гаспрому да предају Влади Србије своје акције и власништво у Нафтној индустрији Србије, који су приватизовани у вријеме Бориса Тадића, све је само није случајан. Сукоб запада и Русије све више се продубљује, очито да су све мање могућности сједања на двије столице, а нема ни мрвица сумње да је Вучић потпуно окренуо Србију према Бриселу и Вашингтону, што су раније показала и дешавања у Украјини, индиректна продаја оружја, састанци са Зеленским, уз избјегавање Путина, потписивање Споразума…
Емир Кустурица некада је говорио на скуповима Александра Вучића и СНС-а, као и Милорада Додика, подржавао власт, захваљивао се Вучићу на подршци у изградњи Андрићграда на великом скупу и Сабору СНС-а у београдском Сава центру, током обиљежавања седам година од оснивања Српске напредне странке, отворено подржавао власт и њену политику, био слијеп на потписивање Бриселског и других по Србе штетних споразума, предају Албанцима сјевера и издају Срба са Косова, дистанцирање од Путина и Русије, корупцију, бројне афере…
Ипак вријеме љубави је прошло, а остаје да се види да ли је Кустурица вијесник прољећа и промјена, јер је до сада увијек знао изабрати прави тренутак, непосредно пред њихов пад, да се дистанцира од пријатеља на власти, било да се ради о Слободану Милошевићу, Милу Ђукановићу, Коштуници, или је напад темпиран у тренутку када креће процес преузимања акција у НИС-у од Руса, а познато је колико је Кустурица, као велики критичар запада и глобализма, близак са Владимиром Путином, ФСБ-ом и руском дубоком државом.
Србију након пада надстрешнице и трагедије у Новом Саду потреса талас протеста, које предводе млади и студенти, амерички амбасадор Кристофер Хил у више наврата је подржао власт и Вучића, па је јасно да запад нема везе са свеопштом побуном, а подршка студентима и напад на власт у осјетиљивом тренутку јер сигурно нешто што Вучић неће заборавити свом бившем пријатељу Кустурици, чекајући тренутак кад и како да узврати ударац.
И док Вучић у име Србије потписује стратешко партнерство са Америком, његов пријатељ и побратим Милорад Додик и власти у Републици Српској крећу у нови талас сукоба са америчким амбасадором у БиХ Мајклом Марфијем и другим дипломатама са запада.
Шизофрена је ситуација да осовина Додик – Вучић никада није била снажнија, да је међусобна подршка свакодневна, јер су оба у кризи и страху да ће изгубити власт и моћ па један другом чувају леђа, али на међународном плану су на супротним странама, или бар тако изгледа у јавности. Због тога је Елек добио од Додика задатак да се огради од побратима Кустурице, са којим је донедавно пушио томпусе, да се не би којим случајем замјерио Вучићу, да не посумња да он стоји иза напада из Андрићграда по Београду и Бањици, јер га Кустурица свјесно није спомињао и дирао.
Вријеме је варљиво, као 1968. године када су студенти уздрмали Јосипа Броза Тита, а вријеме ће показати шта ће донијети турбуленције и долазак Трампа на чело Америке, од којег Додик има велика и нереална очекивања, и да ли ће после дугих година и деценија власти неко од балканских деспота бити приморан да абдицира.
Небојша Вукановић
