Тужно је гледати сцене из Народне скупштине Републике Србије, физички обрачун посланика власти и опозиције, гурање, песничење, увреде, вуку, галаму, трубе и вувузеле, тежак инцидент који је довео до прекида сједнице… Врхунац примитивизма и непристојности било је пљување у камеру посланика Миленка Јованова, некада великог јастреба Војислава Коштинуце и ДСС-а који је жестоко нападао напредњаке, Тому Николића и Вучића а онда постао њихова перјаница.
Сваки Србин, искрени патриота и родољуб згрожен је, тужан, постиђен и бијесан, не само због ужасних сцена које су се данас догодиле, обишле регион и свијет, већ због свеопштег стања на политичкој сцени Србије и Републике Српске. Једноумље, тиранија, корупција, насиље, примитивизам, партиократија, уцјене, застрашивање и негативна селекција постале су основне одлике разореног друштва са обје стране Дрине. Деценијама се налазимо у оковима мрачних структура, које нас спутавају, држе заробљеним и вуку на дно, контролишу све поре друштва, спречавају демократизацију, јачање институција, правну државу и стварање уређеног система, због чега смо на европском дну по свим параметрима.
Свакако да власт, која креира ужасан амбијент и гуши у старту било какав облик отпора, сноси највећу одговорност али јавност мора бити свјесна да многи који себе називају опозицијом нису искрени. Занимљиво да је прије два дана бивши посланик и велики критичар власти Немања Шаровић објавио поруку коју је добио и најавио да ће сједница Скупштине Србије данас бити прекинута сукобом посланика и да је све унапријед изрежирано. Такође новинари и сниматељи обично на почетку сваке сједнице узму кадрове и напусте салу, а данас су сви остали унутра дуго времена, као да су чекали да све почне! Ко је јавио Шаровићу шта ће се догодити и ко би могао све да изрежира ако не свемоћна Служба, која је поставила цијелу политичку сцену и која деценијама вуче све конце из сјенке?
Вучићу и властима инциденти и насиље добро дођу да би скренули пажњу са трагедију у Новом Саду, као и током протеста када су маскирани хулигани ломили Градску кућу, на очиглед полиције која је све мирно посматрала, и на тај начин разбили масовне протесте и испразнили огромно незадовољство и бијес народа, опозицију прикажу у народу као насилну и рушилачку. Са друге стране и у опозицији процјењују да ће им радикализација борбе донекле помоћи и донијети поене, јер су под притиском са су инертни.
Све ме подсјетило на прошла времена и вратило у 1994. годину када је лидер српских радикала Војислав Шешељ чупао микрофоне, правио инциденте и прекидао сједницу, а познато је да је био шпијун, доушник и сарадник Службе државне безбједности, скривени партнер сваке власти задужен за компромитацију, не само опозиције већ и цијелог народа. Нажалост и данас, иако му странка није прешла цензус, не скида се са телевизије и националних фреквенција, само више олош не прича о рђавим кашикама и клању већ је добио друге инструкције са Бањице. Нећу тврдити, вјерујем да је у Скупштини и Србији доста искрених опозиционара и противника режима, али сам сигуран да Милица Заветница није једина и да има још много Мица са два лица, лажних лидера и опозиционара којима се управља да Бањице, као и са Црвеним војводом, Несторовићем.
Тужне насилне сцене из Скупштине, псовке, увреде и туча подсјећају умногоме на сцене из разних ријалити програма и емисија ружичасте телевизије, и стиче се утисак да се цијела Србија претвара у један велики ријалити, а све са циљем да би се народ разорио и анестезирао, да нема никаквог отпора лудилу, пропадању, безнађу и самоуништењу, наравно уз подршку запада који је слијеп на тиранију јер су у питању њихови пулени који одрађују задатке и посао. Треба се само присјетити сулудог паљења америчке амбасада и Бајракли џамије у Београду након признања независности Косова, када је погинуо младић и када се испразнила огромна енергија и незадовољство народа или позива Војводе од Аутокоманде Милоша Ковића да се народ разиђе и повуче блокаде Београда, након потписивања штетног Охридског и Њемачко-француског Споразума, којим Србија де факто признаје независност Косова, и многа дешавања последњих дана биће јаснија.
Доста нам је Шешеља, Чанака, војводе Синише, Карана, других опкскурних ликова, косоваца и удбаша који контаминирају јавни простор. Србији и Републици Српској није потребна само промјена власти већ промјена система управљања, лустрација, ослобађање друштва, правосуђа, институција и медија, те излазак из наметнутих оквира Службе и њених структура која се нажалост никада није реформисала већ остала рак рана и терет на ногама српског народа. Тај процес неће бити нимало лак, брз и једноставан, али уколико не направимо заокрет и не кренемо путем оздрављења и катарте са новим здравим структурама осуђени смо на пропаст.
Небојша Вукановић
