Још 1776. године трећи по реду председник Америке Томас Џеферсон написао је Декларацију о независности коју је Конгрес једногласно усвојио. Главно начело те Декларације гласи: „Право и дужност сваког народа је да измени или збаци тиранску власт која га тлачи“.

Та Декларација и Француска буржоаска револуција 1789. којом је укинут феудализам, означиле су прелазак човечанства из претполитичког у политичко доба.

Цареви, краљеви, султани и други протагонисти до тада доминантне и владајуће теорије „крви и тла“, нису наравно могли да прихвате начело братства, једнакости и слободе, односно прелазак суверености из њихових у руке грађана.

Зато су читав 19. и 20. век протекли у перманентним ратним сукобима. Од Другог светског рата, до данас, свуда у цивилизованом свету успостављен је принцип по коме су власт и влада у држави сервис грађана који служи да људима помаже и олакша живот.

У Србији међутим давно напуштена теорија „крви и тла“ важи и данас. Помоћу те теорије као и помоћу безумног глорификовања прошлости, све власти рачунајући и оне у бившим Југославијама, успостављају владавину над људима и бескрупулозно тлаче грађане иако је и у свим њиховим уставима написано да сувереност припада народу.

Штавише и у 21. веку Србија постаје уникат по томе што је власт враћа у претполитичко доба.

Злоупотребом демократских правила и користећи себи иманентно насиље, власт преузимају примитивни, бескрупулозни, неморални људи, и селе је у подземље.

У том свету без свести и савести, далеко од очију јавности, играју се игре без граница у криминалу, лоповлуку и насиљу сваке врсте, али што је најтрагичније, доносе се и одлуке о судбини грађана и државе.

А њихови горки и отровни плодови, заливени крвљу недужних људи и данас су на трпези српског друштва. Стрељање ђака у школи „Рибникар“ у Београду најновији је пример.

На челу тих безумника је човек који у себи носи неки трагичан дефект, који га чини истовремено и комичним и монструозним.

Он је у сталном сукобу са свима који не подржавају његов вансеријски таленат за друштвено-политичку деструкцију. Слепо га слушају само следбеници, што би народ рекао „од зла оца и од горе мајке“.

Тај полусвет, као и сви чланови подземља на планети, не размишља о сутрашњици. Они само знају да троше, јер троше туђе. Никада ништа нису стицали својим радом, никада се од рада нису ознојили. Све је код тих подземљаша поза, церемонија и ритуал, иза којих се крије бескрајно незнање и лицемерство.

Јавно говоре и прокламују оно што људи воле да чују, а раде све супротно од тога што причају. Једном речју лажу.

То је погубно за сваког појединца, за сваку заједницу и читаво друштво. На дуже стазе погубно је и за њих, али они то не схватају, јер за њих је глупост врлина.

Србијом, дакле, влада политичко подземље које не поништава само наша уставна права, материјалну и физичку безбедност, мир наших породица. То подземље угрожава и саме животе свих нас. То више нема никакве везе са политиком, са странкама, са медијским слободама. То постаје питање права на живот.

Јер у њиховом накарадном, примитивном и простачком и криминалном свету подземне власти, нема места за грађане.

Све што ради најбољи ученик ратног злочинца Хуље Шешеља, јесте наставак смртоносне националистичке идеологије која нас је довела до ратова, злочина и геноцида. И наравно бесомучне пљачке јавних, привредних и природних ресурса.

Под његовом влашћу у Србији су готово нестали људи који стварност не мере новцем.

Неко је духовито написао да у њиховој властодржакој стварности постоје само две речи. Прва почиње словом К а друга словом П. Нису то речи на које сте помислили.

Живот у Србији је подређен Капиталу и Профиту. Друштвени живот, култура, образовање и наука су безмало уништени и своде се на естраду, спектакле разне врсте и кичерски провинцијализам. Последњи је тренутак да се ми у Србији обрачунамо са издајничким политичким подземљашима. Јер усвајањем „Пакта за будућност“ који је, не питајући никога, потписао и наш тзв. председник, Генерална скупштина УН је озваничила почетак стварања Новог светског поретка.

Свет улази у постполитичко доба, јер се спрема укидање демократије, људских права и слобода, као и суверенитет националним државама. О свему ће одлучивати једна светска влада, коју ће чинити финансијски најмоћнији људи на планети. Зато речи Томаса Џеферсона да је право и дужност сваког народа да измени или збаци тиранску власт која га тлачи, треба реализовати такорећи под хитно, док не буде касно.

С обзиром да је то власт подземља и не може се сменити на изборима, морамо је збацити.

И не само то. Кад их отерамо са власти, за њих више не сме бити места међу нама грађанима.

Мора им се за сва времена забранити могућност јавног деловања и вођења јавних послова.

У противном наша деца ће доживети да њихова деца, попут њих, после силних ратова, поново дођу на власт.

То би значило да Срби стварно и дефинитивно лете у небо и постају „небески народ“.

Извор: Данас