Већ више од тридесет година, са кратким изузетком од 5. октобра 2000. године до убиства Зорана Ђинђића, грађани Србије трпе невиђену тортуру клеронационализма и криминалаца на власти. Једва смо преживели погибељно ратничко а дочекало нас је чисто криминогено властодржачко безумље. Александар Вучић, епско зло које је снашло Србију.
Али он је само горки плод корена тог зла, које се запатило у Србији деведесетих година прошлог века.
Зло су у српском друштву засадили Слободан Милошевић, комунистички апаратчик из Лопата крај Лијеве Ријеке у Црној Гори и његов омиљени опозиционар, лажни Србин лажни православац, лажни четнички војвода и ратни злочинац Хуља Шешељ, пореклом из села Орахова До, близу Погане Влаке у Херцеговини. Неостварени вођа Звездиних инструментализованих навијача „делија“, надмашио је међутим своје учитеље у свему осим у ратовању за српство, мада ни то није искључено.
У својој емисији Спортско-политичка галаксија као и текстовима у листу Данас, још од 2016. године и поноћног рушења Савамале, тврдим и доказујем да владавина СНС-а, СПС-а и ЈС-а није политичке природе, већ да је у питању организовани криминал мафијашког типа. Чином поноћног рушења читавог градског кварта у Београду, после кога је преминуо један човек, и све то уз логистичку подршку полиције, Александар Вучић је извршио државни удар, без промене Устава.
То варварство извели су његови пајташи са фантомкама на главама, предвођени нарко-криминалцима Салетом Мутавим и Вељом Невољом. Од тада до пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду и убиства петнаесторо људи и деце, организована криминална група харала је Србијом без икакве одговорности. Штитио их је тзв. председник укинуте Републике.
Лепо је још у старој Грчкој говорио филозоф Сократ, цитирам: „Криминалци, лопови и преваранти, пожелеће да имају власт и демократија ће им то омогућити. А кад они дођу на власт настаће таква диктатура и тиранија, какве ни једна монархија или олигархија није у стању да направи“.
Грађани Србије већ више од десет година гледају остварење те Сократове визије. „Када дођемо на власт, ако свима у Србији за шест месеци не буде боље, ми ћемо поднети оставке“ – кликтао је у предизборној кампањи 2012. године „капо ди тути капи“ политичке мафије.
Уместо те „олако обећане брзиме“ о бољитку у животима грађана, испоставило се да је Вучић највећи лажов, преварант и манипулатор у политичкој историји Србије. Он је, да би себи и својој криминалној организацији, дао какав-такав политички легитимитет , малте не сваке године организовао и крао лажне изборе. Уместо политичке, створио је криминалну организацију коју чине ратни злочинци и профитери, насилници и преваранти, као и страначки прелетачи свих врста. Нашли су ту своје ухлебљење и на хиљаде фалсификатора живота: плагијатори доктората, купци диплома, лажне патриоте и „борци за српство“, батинаши и банде криминалаца и злочинаца, затим естрадни и полусвет у култури, као и спортски примитивци. Србијом је завладао најпримитивнији облик популизма, корупција океанских размера, лажни патриотизам, насиље и најважније: бесомучна пљачка свега постојећег. Уз помоћ Цркве, на чијем челу је поставио свог рођака Порфирија Перића, искомплексирани ученик ратног злочинца Хуље Шешеља, вешто је манипулисао верским и патриотским осећањима према некадашњој Јужној српској покрајини Косову и Метохији. Више од десет година милијарде и милијарде евра наших пара из српског буџета, као наводна помоћ Србима на Косову, ишле су продуженој руци његове криминалне организације коју је назвао Српска листа.
Иза те лажне борбе за „наше“ Косово, које је сеобом Срба још у средњем веку постало већински албанско, као и иза сумануте идеје о некаквом „Српском свету“, у Србији се одвијала отимачина и пљачка приватних и јавних добара и природних ресурса. Понижавали су па и уништавали радничку класу и пољопривреднике, просветне и здравствене раднике. Врхунац безумља је укидање свих основних људских права и слобода.
Уображени болесник, јер све је код њега болесни егоцентризам, довео је друштвену климу до усијања, или како студенти кажу до неиздржа. Студенти и ђаци, дакле младост Србије, због свега тога, кренула је да испоставља рачуне, тражећи да заробљене државне институције, пре свега тужилаштва и судови почну да раде свој посао. На понуду узурпатора комплетне власти да разговарају, уследио је за њега шокантан игнорантски одговор: Тебе нико ништа није питао, јер ти по још увек важећем Уставу, ниси надлежан ни за један од наших захтева.
Изјава узурпатора да њему не смета блокада факултета, да је његова власт испунила све захтеве и да га не интересује шта ће студенти даље радити, јасан је знак да окупиране институције неће радити свој посао.
Зато предлажем да студенти уз помоћ адвоката са Правног факултета и стручњака са техничких наука, организују на Студентском тргу у Београду, пред грађанима, ЈАВНО СУЂЕНЈЕ ОДГОВОРНИМА ЗА ЗЛОЧИН У НОВОМ САДУ. Била би то без сумње иницијална каписла за општу грађанску непослушност, генерални штрајк и стварање техничке прелазне владе која би колико-толико уредила друштвени хаос, ослободила заробљене институције, средила бирачке спискове и направила нови изборни закон за слободне и демократске изборе. А онда мора уследити чупање корена епског српског зла, елиминација из политичког живота за сва времена слобизма, шешељизма и вучићизма.
Студенти су дакле почели да отимају своје и наше животе од бесмисла. Морална обавеза је да им у томе помогну сви грађани Србије.
Милојко Пантић
ФОТО: Фонет/Зоран Мрђа
